Milos ona, gospodine,
ka te ganu na smrt priti,
neka narod ne pogine,
neg da odkupljen bude biti:
molim ti se, da iz uze 5
pritužnoga segaj svijeta,
ki odkli me u vlas uze
i saveza, mnogo je ljeta
mene bude sloboditi
i postavit na put pravi, 10
da te budem vijek slijediti
samo radi tve ljubavi.
Velike su zledi moje,
nu svak da je prav na svijeti,
kako bi se moglo tvoje 15
milosrd'je izvidjeti?
Pridobudi dake vel'ja
milos tvoja moje zledi,
i na vječna tva vesel'ja
grješnu dušu mu odvedi.20
Izvor
Pjesme Nikole Dimitrovića i Nikole Nalješkovića, Stari pisci hrvatski, knjiga 5, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1873, str. 23.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
