Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/70

Ова страница је лекторисана

— 64 —

— Слушај! Хоћеш ли да путујемо... да отпутујемо још данас.

Она се загледа у њега зачућена.

— Куда да путујемо?

— Гдје хоћеш, у Пешту, у Беч ако хоћеш и даље. Воз полази у два послије подне. Имамо, дакле времена пуна три часа. Доста је да отрчим часком до пуковника, увјерен сам, да ће ми без ријечи дати одсуство за ово четири дана празника. Само реци, хоћеш ли?

— Добро! рече жена готово весело и отрчи уза стубе, а муж отиде ка своме старешини.

Након њеколико тренутака сви ормани у кући бијаху испреметани, рубље и хаљине поразбацане по свијем столицама, собарица није знала куд ће прије рукама.

Бране затече тај неред, али, куцнувши бичем по чизми, рече смијући се: