— 49 —
— Како је име овоме твоме попу, Стеване?
Бјеше почео испрезати, те се заустави и погледа ме зачуђен.
— Па зар не знаш!? Име му је Агатон, — поп Агатон, наш парох у С . . . цима.
— Ама, шта је њему Стеване? Он је много тужан? Човјек мрдну обрвама, слегну раменима и диже руке све то у један мах. И започе:
— Ама, шта му није, питај! Прије три године сахранио је попадију, која је боловала више од петнаест недјеља. Па онда одбјеже Милан, а сад умре Младен.
— То су му синови!
— Ја!
— Младен лежи у варошкој болници. Ето сад идемо од њега. Помисли, болан, има нам седам сахата вожње. Ко ће сваки час у К.? А да је за вајду, хајде, хајде! Љекари кажу, да му нема лијека, веле, још недјељу, највише двије, а и поп то каже, јер
МАТАВУЉ : ТРИ ПРИП. 4
