Ова страница је лекторисана
нас двојицу, па се устави до чесме.
— А гдје си ти Грујица, болан? пита га онај штрцајући воду с руку.
Зачусмо мачји глас Грујичин, па га задуши кашљање . . .
— Ти се баш начека! започе Душан кад бисмо на улици.
— Валај, вам се не кајем! Нагледах се Филаделфије! Каква смјеса, каква . . .
— Ћути! шапну он, хватајући ме за руку, јер се у тај мах сукобисмо са чича Рајом.
— Добар вече желим! назва он спустивши шешир до кољена и наклонив се; шешир у једној а црна скленица у другој руци као да га држаху у равнотежу, онако ситна, танка, погнута.
- Добар вече чича Рајо! одазва се Душан. Носите мало вина, а?
Раја натакну шешир, па рашири руке: