— 6 —
лико тренутака осјећао сам поглед црних, великих очију без израза, (цинцарским очима не видиш зенице, а оне дају лицу њеки изглед замишљености и питомости, што је згодна маска себичној и грамзивој души), па сједе за други сто, збаци папучу са боса стопала, па се стаде гегати на столици и звиждукати неки македонски напјев. Очевидно то је значило: „Ако се ти правиш да читаш, и ја ево теби показујем, колико те зарезујем!"
У крчми лупише њека врата, па ступи на праг зборит, румен дјечак са погледом покварене женске. Био је бос и гологлав, у гаћама и кошуљи до кољена, са широким тканицама око струка. Господар му њешто заторока цинцарски, на што мали изнесе вједрицу воде и поче полијевати „тртуар“. То су исто чинили пред осталијем радњама.
Опет ме трже крчмар који викну: — „Еги, море, Витомир,
