ОКИЋ-ГРАД
ших књига на своме стоварпшту. 1712 издао је 0. Жнвот Св. Катарине М. Дивковпћа латпнским писменима и на крају књиге додаје: Вгоу к^ш^ћ ћегуазНћ _ тепочашћ ос! 2 <о1а паћосНзе и БиИ^ћх 1 Ваг1и1а Оссћ! к^ш^ага па КпТ ос1 Нагуа1ои рос! з1атепует 8. Бопишса; с т а 1оНкоуег оссНпа уез1, У том попису има набројена 51 књига. 1743—1764 наставио је започети рад Шпмун Оки, а наследник Карло Антун Оки прешао је 1782 у Дубровник, и онде је 1783 основао кљижарзг п прву штампарнју у Дубровннку п у целој Далмацијп, у којој је до 1787 штампано преко 50 маљнх и већих ствари а међу љпма ново издаље талијансвих песама С. Бобаљевића и М. Моналдија (1783), Цријевнћевих СотегКапа (1786) и Делабелпна речника (1785) а прво издаље Ђурђевићева Жпвота Св. Бенеднкта (1784). В. Пр. ОКИЋ-ГРАД, развалине старога града у Хрватској, област Загреб, срез Јастребарско, општина Клинча-Оела; на самачком стрменом брегу (495 м), од Плешивице (780 м) зИ км (правац) к североистоку, стално на видику од Загреба до Јастребарскога. Први пут се помпље 0. 1193, а први по имену познати властелин био је Јарослав (1217). Његов син Иван ратовао је против Татара, добио је од краља Беле IV Самобор »код града 0.« и допуштење да сагради град Липовац, у Самоборској Гори, јер је 0. био одвише изложен нададима. 1273—1274 0. је жупан био Диониз (1274—1275 бан хрватски), од рода Бабонића, а после његове смрти (1275) поменути Иван Јаросављевић. Од 1293 0. је био у властп кнезова Бабонпћа Благајских до 1327, када су га изгубили у борби против краља Карла I. До под крај 14 века 0. је остао у краљевској влДсти. 1393 краљ Сигисмунд га је за 10.000 форината продао Томашу, снну Бенвенутову. Томаш је бно 1395 сењски викар, те је исте године дао пописати међе града 0. по загребачком каптолу. Променившн неке господаре (међу осталима Франкапане, Николу и Мартина, 1419—1470) 0. је напослетку купљен за 6.000 златних форината и доспео је у руке ђурокога бискупа и краљевског канцелара Томе Бакача. Затим су 0. држали љегови нећаци, грофови Врдеди, од којих је Петар 1575 под 0. саградио двор у Керестинцу. 1592, 1593 и 1595 0. сјГ п околину нападали и пленили Турци. Потом је град пропадао. Још 1707 добили. су Врдедп од краља Јоснфа I нову даровницу за Керестннец и, већ сасвим оиустели, 0. двор Керестинец с градом 0. држали су Врдеди до 19 века, када је прешао у власт грофова Палавичина,, а напокон куповином у руке племића Тирка, па Михаловића. 0. крај био је насељен већ у неолитско доба. Под 0. је сеоце (са 416 становника) Окићка Св. Марнја, тако звано по жупној
вијарада, којп су сви под вегетацијом. Западннм подножјем планине пролазе друн и железничка. пруга Сарајево — Добој— Славонскп Брод, североисточним, железничка пруга и друн Добој—•Гшраница— Доња Тузла, а преко планине воде више пешачких путева и стаза. П. Бујевић. ОИДИУМ (СМшт) је гљивична болест винове лозе. Развија се на свина зеленин деловима стабљике и највнше удп бобпцана. У СХО се шири највише у Прпнорју, а особито за време топлих и влажних тодина знатно умањујућн род. И. Р. ОЈСТРИЦА, планина у Словеначкој, на средњем делу Камнишкнх Алпа, висока 2.350 м, п знаменита по красном видику. На јужној страни 0. подигнута је под врхом Кућа на Корошпци п Коцбекова Кућа, а. на северној страни простире се испод 0. Логарска Долнна, једна од најлепших алппских долина у Словеначкој. П. В. ОКАНОВИЋ ДРАГУТИН, дивпзиски ђенерал (17/4 1872, Београд). По свршетку целе гимназије у Београду, стунио је у Војну Академију 1/9 1890. За кољичког потпоручника произведен је 2/8 1893, за капетана 2/8 1901, за пуковника 1/10 1915, за ђенерала 5/1 1923. До априла 1903 био је водник у кољици <11 пук), у ђенералштабној Академији у Руеији, на служби у мобилизациском одсеку Главног Ђенералштаба, ађутант кољичке брнгаде (I и II), ађутант кољичке дивизије, командир ескадрона (у I пуку). Алрила 1903 му је уважена оставка на службу, 29/5 1903 је реактивиран. До 1906 био је командир ескадрона у коњици (у IV пуку). 1906 стављен је у пенснју по молби, 1/1 1907 је реактивиран и до 1909 био је командант пука у кољици (IV). 1909 стављен је поново у ненсију, а 6/4 1913 је реактивиран. 1919 био је поноћник команданта целокупне жандармерије, 1920 инспектор коњице и командант коњпчке дивизије, 24/9 1921 до 14/9 1923 командант 1 коњичке дивизнје, од 14/9 1923 инспектор кољице до 2/3 1924, када је стављен у пенсију. У рату 1912—1913 био је начелник штаба дивизиске области (Дринске). У рату 1914—1918 бпо је командант дринског коњичког дивизиона II позива, начелник штаба дивизиске области (Дринске), помоћник команданта кољичке дивизије, заступник команданта дунавске дивизиске области. в. Б. ОКАТАЦ, далматинска врста грожђа, из кога се приређује просеко. И. Р. ОКИ БАРТОЛОМЕЈ (Оссћх), штампар и књижар у Венецији (1702 — 1743). 0. је био издавач дубровачких и далматинских нисаца. 1703 издао је IV издање Гундулићеве песме Сузе сина разметнога, и на крају књиге,додао је опширан попис на81
