ЊЕГУШКО ПОЉЕ
снута од досељеника, изумрла или иселила, тлавну групу су чинили Вељокрајани, назвати тажо по једном делу Његушког Поља, у коме су. становали. Од њих су у 17 веку била два црногорска митрополита, а можда је и владика Руфим I био родом Његуш. Од старинаца пореклом су из Босне Пуношевићп, који се деле у неколико ужих браотава. Од н>пховог рода Богдановића били су његушки кнежевн за сво време. Од краја 15 века и доцније долазе у Њ. ускоци са разних страна. Од њих су се највише развили и истакли два сродна браства, Хераковићи и Рајићевићи. Према предању воде они порекло од браће Херака и Раича, којп су, при паду Босне под Турке (1463), прешли под планпну Његош, а отале, крајем 15 века, _ у Њ. Хераковићи се деле на Петровиће и Поповиће, а Рајнћевићп на Радоњиће, Подублпчане и Пенде. Славе Ђурђев-дан. Са неколико других досељенпчких брастава, као што су Поповићп, пореклом пз Очпнића, Кустудије из Бјелопавлића, Врбице из села •Врбе у Херцеговини и др., они чине две трећине племена, Још у 16 и 17 веку старинци су чинили главну ма.су племена и пмали су водство у њему. Њих су досељеници, намножава.јући се, постепено потискивали тако, да су од краја 17 века, особпто с избором владике Данила за црногорског митрополпта, добили превласт у племену потомци Хераковп п Раичеви. Од Петровпћа ,је црногорска династија. Од Радоњића су биранп гувернадури у Црној Гори.
Л п т е р а т у р а: Јов. Ердељановић, Стара Црна Гора (Насеља и порекло становништва, књ. 24). П. Шобајић. ЊЕГУШКО ПОЉЕ, карсно поље у Црној Гори, 4-5 км источно од Котора, односно 10 км северозападно од Цетиња. Поље је са свих страна оивичено планинама. На северу су Татиљак 1.349 м и Буковица 1.254 м, на истоку Голо Брдо 1.274 м, а на југу и југозападу се диже Ловћен (Вељи Врх 1.310 м, Језерски Врх 1.660 м, Штнровник 1.753 м). — Њ. П. је приближно елиптичног облика, пружа се од запада-југозапада према истоку-североистоку. Дугачко је 2-5 км, а широко'0-5 до 0'8 км. Лежп на апсолутној висини 880—940 м и заузима површнну од 3'27 км2. По ивицама поља има неколико извора. Они и атмосферски талози снабдевају Њ. П. водом, а одводњавање се догађа кроз један повелнки понор. Њиме отичу све воде РБ. П. Дно поља је прилично равно, покривено врло плодном црвеницом и цело је обрађено. Прпвредно средиште је варошица Његушп, са 30 домова, и 119 становника. Због велике плодности Њ. П. је густо насељено; у 365 домова живе 1.542 душе, што би одговарало густинп око 470 на 1 км2 али око 44% , становннка жпвп на странама поља, те је стварна густнна доста мања. — У Њ. П. је највеће насеље Ераковнћп (80 домова, 330 становника), затим Дугн Д6 ,(50, 246), а на странама су два насеља: Раићевпћн (110, 464) и Врба (55, 217). — Среднном Њ. П. пролази друм Котор-Цетиње. Поред тога, има неколико пешачкпх путева и стаза. П. В.
