ГЕБХАРДИ
ГЕБХАРДИ је T o r r e s A n to n io fu P ie t r o ira Горице, He ради од 1914. — Ру-даик Пилштан>, основан tje il2/4 1872 у Пнлштаљу, срез Козје, овруг Брежнце; од најближе железничке станице Савски Брестовец (Рајхевбург) удаљен је 31 км.-Овојина је »Руда.реке Здружбе Рудник ин Жељезарна Шторе«. Не ради од 1880. — Руднпк Плиберк основан је 4/5 1941 у Лому, -срез и округ Преваље; од најближе железничке станице Преваље удаљен је 3-4 км. Овојина је B le ib u r g e r E is e n g e w e r k s c h a f t у Б е ч у . -Не ради. — Рудник Конитов Дрпч, основан је 13/12 1873 у Сабочвву, срез и округ Љубљана; од нај-ближе железничке станице Боровница удаљен је 5 км. Овојина је Д. iMaijapoma. Од 1898 не ради. — Рудник Мокроног, основан је 18/4 1913 у Шт. Рунерту, срез Кршко; од најближе -железничке станнце Мокроног—Бнстрица удаљен је 3 км. -Својина је »Крањсже Железа Рударске Дружбе« Мокроног. Од 1914 не ради. — Рудник Савске Јаме и Лапајна, основан је 2/4 1847 у Планнци, Корошкој белој и Бегуњу; од најближе железничке станпце Јесеннце удаљен је 8 км (1.100 м над морем). Својина је »Крањске Индустрцјске Здружбе на Јесеннцах«. Не ради од 1903. — Рудншк Јесеновец и Ов. Бикола.ј, основан је 19/8 1865 у Железницама и Селцима, срез Крањ; од најближе железничке станице Шкофја Лока— Трата удаљен је Јесевовец 25 км, Ов. Николај 22 км. Овојина Ј. Глобочник н А. Јеглич. Овај ije рудник ујадно и мантански рудник. ји н а
У Х р в а т о к о ј су се р а з в и л е гв о зд е н е руде н а трн м еста у толикој количини,
д а *су даваш-е, а иеж е д а ј у јо ш н д а н а с , д о в о љ н о м а т е р и ја л а з а в и с о к е п е ћ н . У С-амоборсмој (гори, к о д Р у д а , б и л а -је у п рош лом в еку п о д и гн ута ви сок а већ за и с т а л и в а њ е г в о ж ђ а и з т а м о ш њ и х си д ер и т а и х е м а т и т а . ГГо к а к о п а с а о н и је у сп ев а о н а п у ш т е н је п о с л е н е к о л и к о г о д и н а . — У П етр о в о ј го р и р а з в и л и су се у д у б љ и м д еловим а р у д н и к а си дери тн, а п рем а п оврш н н ш , у т. зв . о к с н д а ц и о н о ј зо н н , л п м о н и т и , к о ји се јо ш е к с п л о а т и ш у ; гвозд е н у р у д у в о зе к о л и м а у В р а н о в и н у , к р а ј Т о п у о к о га, где је и с т а љ у ју у свисокој п е ћ и . Р у д а р с к и р а д п очео је у П е тр о в о ј -гори 1860. Т е је г о д и н е п о д и г н у т а у В р а н о в ш ш в и с о к а п е ћ . Р у д н и ц и су б и л и с-војина » Р удокош-тота О р т а ш т в а П е т р о в а Г ора«, а д а н а с су с в о ји н а » Ж ељ езн о га М а јд а н а н Т ал н о т ш ц а Д . Д . Т о п у с к о « . То је д р у ш т в о о с н о в а н о 1923, с а к а п и т а л о м од 2,000.000 д и н а р а . Р у д а се в а д и и з Р у д н и к а Олов и н а ц , Ш п а н о в б р ег (л и м о н п т, у д у б љ и н и с п д е р и т ), С лаш ско п ољ е (л и м о н и т н ж ел е з и а ш сра), В у к о в а ц |(х ем атп т). ЗР уд аи Ш С л о в и н а ц , Ш п а н о в б р е г и С л а в о к о п ољ е е к о п л о а т и т у ое с тгомоћу оиот-га m р о в о в а , Б о к о в ац спољ ним радовп м а. Д руш тво им а с в о ју б р а т о в ш т и н у , п е н с и о н и и б о л н и ч к и ф о н д . К о д с в а к о г а р у д н и к а и м а је д а н р у д а р (ш т а јге р ). Р а д ш т ц и се у з и м а ју iio по-
треби. 1886— 1914 извађено је гвоздене руде 1,085.969 q, а О Д 1919 ДО 1922 37.190 q. У Т р г о в с к а ј г о р и р а з в и л е с у се в е л и к е к о л и ч и н е с и д е р и т а , којпг је н а н е к н м мес т и м а (Г р а д с к н п о т о к ) ја к о и м п р е г н и р а н халкопи ритом тако д а бакровити сидернти с а д р ж е 6‘5— 7% баш ра. Н егде су о и д е р и т н богато и м п р е г н н р а н и ср е б р о н о с н н м га л е н н т о м . У о к с н д а ц н о н о ј зо н и си дерш т је п р е ш а о у л и м о н и т . З а и с т а л и в а љ е гв о зд е■них р у д а у Т р го в с к о ј г о р п п о д и гн у т е су јо ш у д р у г о ј п о л о в ш ш п р о ш л о га в е к а в н со к е п е ћ п у Т р го в н м а и Б е ш л и н ц у . Р у д н и ц и с у б н л и с в о јн н а А . Ф ром а; д о ц н и је су д о о п е л и у р у к е б е л ги с к о га д р у ш т в а » Р у д а р е и Т а ш го н и ц е « , к о је је р а д и л о све д о 1910, в а д е ћ и - у з г в о зд е н е р у д е јо ш и б а к а р н е . Т о се д р у ш т в о ф у з и о н и р а л о са д руш твом » У д руж ен и Р у д н и ц и и Т алион и ц е А . Д . З а гр еб « (к а п н т а л 10,000.000 д и н а р а ). У Б о с н и су о т в о р е н и г в о з д е н и р у д н и ц и к о д Љ у б и је (в. Љ у б и с к и Р у д н н ц п ), и В ар е ш а (в. В а р е ш к н Р у д н и ц и ). У Д а л м а ц и ји н а л а з и се г в о зд е н и р у д штк у К о т л е н и ц а м а . О сн о в ан је 1903 к а о ■својина » К о т л е н н ч к е Р у д а р о к е Д р у ж б е и а Ж е љ е зу « у О п л и т у . Не р а д и од 1910. С р б и ја је б о гата г в о зд е н и м р у д а м а , а л и нигде н и су отворенн р у д н и ц и за експлоат а ц н ју , н а јв и ш е зб ог с л а б н х к о м у н и к а ц н ја . Н а р о ч п т о је богата гв о зд е н и м р у д а м а п л а н и н а К о н а о н и к , гд е с у се у д р у ш т в у о л и в н и х и баш арш их р у д а р а з в и л е и г в о зд е н е р у д е . Н а п о д н о ж ју Сув о га Р у д и ш т а н а л а з н се м а г н е т н т с к а ж н ц а д еб ел а 20 м. Т у се н е к а д а е в с п л о а т и с а л а г в о зд е н а р у д а о тв о р е н п м о т к о п и м а , а п с т а љ и в а н а је к о д С ам о к о в а, г д е се н а л а з е огром н е м а с е тр о с к е (згу р е ). Р у д а је бак р о н о с н а и с а д р ж п 0-55% б а к р а . П р и м и т и в н и х р а д о в а н а е к с л л о а т а ц н ји гво зд ен и х р у д а (м а гн е т и т н а п е с к а ) би ло је јо ш к р а је м п р о ш л о га в е к а у в р а љ с к о м о к р у ту , н а р о ч и т о око В л а с и н е , гд е се је у Х у е е ји н -н а ш и н о в р е м е д о б и в а л о го д и ш љ е 14.000—20.000 в о з о в а р у д е. — П о зн а т а су јо ш богата г в о зд е н а р у д и ш т а у К р а јн н н око М а јд а н п е к а , з а т и м у о к о л и н и Б е о г р а д а , К р а г у је в ц а и К р а т о в а . К р а т о в с к а г в о зд е н а р у д и ш т а ц е н е ое. н а 25,000.000 то н а. Непознат аутор 'Ф. Тућан.'
ГЕБХАРДИ ЛУДВИГ АЛБРЕХТ (Ludwig Albrecht Gebhardi), историк (13/4 1735, Линебург — 26/10 1802, Хановер). Учио је школе у месту рођења и у Гетингену. 1765. постао је професор на витешкој академији (Gymnasium illustre) у Линебургу, а 1799. библиотекар, архивар и дворски хановерански историограф. По знању није раван свом оцу, историку и генеалогу Јовану Лудвигу Гебхардију. Ипак је био за своје доба добар историк, особито за историју северних и источних европских народа. За знамениту збирку: Allgemeine Weltgeschichte von der Schöpfung
an bis auf gegenvärtige Zeit. Nach
