Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 1.pdf/467

Ова страница није лекторисана


ГАОКОЕН -с? трихвреиа личишг рожим ' краља Милана, одвојио се од Г. — 1885/86 Г. кинистарство водило је рат с Бугарском, у коме је српока војска била тучена код Слнвнице, и којп је закљунен једним мнром којим се просто -враћало предратно стање. 1886 сукоб, који је бно настао између Пнроћанца и Г., напредна странка решпла. је у корист Г., који је на место Ппроћанца пбстао њен вођ. 1887 Г. је пао ■ власти због тога, што није одобравао с развод брака краља Мшлана и краљице Наталије. За време гоњеља напредљака, које je ’no томе настало, Г. је узео уредништво Бидела у своје руке, и бранио је ■ствар евоје странке. 1889 морао је Г. да се ш лоии пр-еко гр-авице^ али се 1890 вратио у земљу, и био је једини напредњанки посланик у Скупштини. — 1894 поета-Ђљен је Г. за посланика у Пари|у . Под Наваков-ићељиш: мини1 отарс,пво|м 1895/ 96 , био је претседник Народне Скуптптине. После пада Новаковићевог, крајем 1896, растурио је напредну странку. Остатак •свога живота провео је Г. као посланик у Паризу. Г. је мвого писао у 1 ап-редљанком листу н Виделу и у часопису Погледу, који је ■основао 1889. Од његових књижевних радова најлознатије су Доколице (1892). Цењен као публицист и беседник, изабран је за редовнога члана Ориске Краљевске Акаденије 1893. Л - и т е р а т у р а : Милићевић, Додатак Поменику, 25; Го1 ишљак Орпске Краљевд ске Академије, 12. С. Јовановић.

ГАРДА СПАСА, четнички војвода (Ко-

зјачко село Станча — 25/10 1912, код Прилепа). Г. је био најпоузданији повереник и највештији путовођа наших првих чета, које су долазиле из Србије. Постао је тако исто вешт и храбар војвода и способан организатор села. Учествујућп готово у свима борбама на левој обали Вардара, Г. је неуморно ломио бугарску организацију и рушио турску управу, уништавајући сваку везу и оваки одноо између ње и народа. Балкашжи рат је зштекао војшоду Г. у Козјаку са војв-одом (Вуком. У битци -на Куманову иако раљен, није хтео ићи на превијалиште. На челу своје чете ушао је у Прилеп. Погинуо је сутрадан по томе, у борби пред Алиначким Висовима. Сахрањен је у Прилепу. М. М. ГАРЕБИНА ПЛАНИНА, у Боони, западно од реке- Врбаса, око 10 км југојутозападно од Прњаврра, ви-осжа 1.026 м. Источнпм подножјем пролази друм Вања Лука—Јајце. П. В. ГАРЕШНИЦА, село у Хрватсвој1 жу, ианија Беловар-Крижевци, у долини (130 м) потока Г., више утока у Илову, подно Мославачке Г-оре; железничка станица пруте Беловар—Павловац—Г. Има 1.752 становника, пошту и телеграф,

општцжжо поглаварство, котарску област, котарски суд, порески уред, кОтарску шумарпју имовне општине крижевачке, римокатоличку жуну, пучку школУ, циглану. Г. је била у средњем веку село жупаније. Где је стајао жупаннски град није/познато. Ј- М-н. ГАРИНА, лланина у Србији, између река: Јужне Мораве-Барбешке-КутинеСтуденичке, 18 км - североисточно од Лесковца. Највиши су врх-ови: К-рива Бу-ка 1.040 м, Гарина 1.022 м, Врла 838 м. Североисточним подножјем пролази друм Ниш— М-езнраја—Власотинце и Пнрот, а -северозападннм колскш пут Кутина—Топоница. П. В. ГАРИЋ ЈОСИП, бањалучки бискуп (28/10 1870, Витез, Босна). Основну школу је учпо у Витезу и у Доцу, код Травника, гимназију у Гучој Гори^ философију у Кр. Оутјесци, а богословију у Печују. У фраљевачки је ред ступио у Фојници 1886 , а у свештеника се заредио у Поточанима 1893. После је био капелан и катихета у Зеници и у Витезу, па учитељ основне школе, затим жупнвк у Врбањциша и у Которваропгу, па тајниж ‘ шб скупа Марковића и већник Босне Оребрвичке. Када је Марковић 1912 умро, Св. Отолица именовала га је управитељем, а затим 14/12 1912 бањалучким биску-пом. За бискула је иосвећен у Риму 20/2 1913, а устолнчен је у Бањој Луци 30/3 1913. Г. је доста радио на социјалноме пољу, 5—8/8 1924 одржао је са својим клербм у Бањој Лу-ци оинод. Synodus dioecesana banialucensis изашла je у Бањој Луци, код реформнсаних цистерцита 1925. Л и т е р а т у р а : Др. Ј. Јеленић, Биобиблиографија фрањеваца Босне Оребреничке, Загреб, l (1925). Ј. . Ј. ГАС АЛЕКСАНДАР ДР. (Gahs), шрофе■сор Унн-верситета (10/7 1891-, П-ожега, Славонија). Основну школу и гамназију свршио је у Пожега, а богословски факултет у Загребу. Постао је свештеник у Загребу 1915, затнм је био духовни помоћнив у Хрватској Костајниди, Кутјеву и Загребу, па помоћни учитељ ниже гимназиЈв у Крапини. 1920—(1921 био је на теолопжом факултету у Лиону, 1921 1923 на философском 'факултету у Бечу. Доктор богословије постао је у Лиону (дисертација: De his quae recentiores facti religiosi disquisitionis suppeditant 1921). 9/11 1923 ПОверена су му у -Загребу, на богословском факултету, предавања из упоредне науке о религији. 1924 постао је ванредни универоитетски ирофеоор. Иисао је у Anthropos, Revue Internationale d Ethnologie et de Linguistique ih у Богословској Слготри. ГАСКОЕН ЕЖЕН (Eug5ne Gascoin), француски публицист. Почео је, фебруара 1919, издавати у Веограду, на француском

— 457 —