Page:Djordje M. Stanojevic - O elektricnoj svetlosti.djvu/11

There was a problem when proofreading this page

9


Кад ма како тело горе и даје светлост, онд се поред светлости, у исто време, јавља и топлота о којој мора хигијеничар да води рачуна, јер онај који је близу такве вреле лампе осетиће загревање главе, мозга и очију, услед тога је испаравање очне воде, јаче, очи се суше и запалење очију јавља се као последица

С тога треба да видимо како у погледу температуре стоје гасна и електрична светлост.

Врло је много опита чињено у томе погледу да се нађе који је већи извор топлоте: да ли гасна, или елек- трична лампа исте јачине и свуда се нашло да је темпе- ратура гасне светлости два пут већа од електричне свет- лости исте јачине.

И ако дакле оћемо да водимо рачупа и о темпера- тури оба светла извора, онда смо принуђени да са тог гледишта усвојимо само електрично осветлење, као мање штетно по главу и очи.

Чувени хигијеничар Петенхофер из Минхена, који је познат са својих испитивања гасног и електричног осве- тљења, после многобројних и дугогодишњих опита закљу- чио је да у том погледу ваља увек претпостављати гасном осветлењу електрично.

*

Ја сам још у почетку мога говора напоменуо, да светлост, којом оћемо да претворимо ноћ у дан, треба да буде што је могуће сличнија дневној сунчевој светлости, и да оштрина виђења на такој светлости никако не опа- дне. Да видимо у каком односу стоје обе врсте осветљења у том погледу.

И у том су правцу чињена врло многа испитивања; њима су се бавили професори; Кон, Мајер, Снелен и Бушар и ево до каквих су резултата дошли. Ако су очи здраве онда оне у опште теже виде спрам гасне светло- сти него спрам дневне и то за 3/10 до 8/10. Кад се гасна светлост упореди са електричном, онда се спрам гасне свет-