Nikola čobane
Ovce pase Nikola čobane,
Ovce pase po zelenoj gori.
S njim ih pase Omerka divojka.
Pasli su ih devet godin dana.
Još si nisu riči proričili, 5
Niti s grdim okom pogledali.
Kad navrši devet godin dana,
Progovara Nikola čobane:
„Boga tebi, Omerka divojko,
Ja se šećem staroj majci svojoj." 10
Progovara Omerka divojka:
„„Ljubi mene, Nikola čobane,
Ljubi mene na travi zelenoj!""
Odgovara Nikola čobane:
„Ne ljubim te na travi zelenoj, 15
Već ja tebi tvrdu viru dajem
I još Boga za svidoka zovem,
Da te ne ću mladu ostaviti."
Onda ode staroj majki svojoj.
„Boga tebi, stara majko moja! 20
Ženi mene s Omerkom divojkom!"
„„Boga tebi, drago dite moje!
Ne ženim te s Omerkom divojkom,
Već te ženim za Turkinju mladu.""
Progovara Nikola čobane: 25
„Ak’ me ženiš s Omerkom divojkom,
Omerka će ovce zavraćati,
Ti ćeš stara kamare šetati.
Ak’ me ženiš za Turkinju mladu,
Turkinja će kamare šetati, 30
Ti ćeš stara ovce zavraćati."
Ali stara čuje i ne čuje,
Ona sedla bile konje svoje
I pokupi gospodu svatove
I odoŠe po Turkinju mladu. 35
Omerka im pute priticala —
S jednom rukom suze umivala,
S drugom rukom ovce zavraćala.
Kad vođahu Turkinjicu mladu,
Omerka im pute priticala — 40
S jednom rukom suze umivala,
S drugom rukom ovce zavraćala.
Proli suze Nikola čobane.
Pitaše ga svaća i gospoda:
„Što je tebi, Nikola čobane? 45
Zar je tebi bolest dodijala?“
Progovori Nikola čobane:
„„Nije meni bolest dodijala,
Već je men’ na srcu druga rana.""
Kad su došli dvoru bijelomu, 50
Progovara Nikola čobane:
„Boga tebi, stara majko moja!
Daj ti meni pero i hartije,
Da ja pišem Omerki divojki."
Dala mu je pero i hartiju, 55
Pišući je dušicu spustia.
Onda se je svaća pristrašila,
Što će sada s mrtvim učiniti?
Nosili ga po Kosovu polju,
Po Kosovu polju širokomu, 60
Da ga nose k onoj biloj crikvi.
Omerka im pute priticala,
S jednom rukom suze umivala,
S drugom rukom ovce zavraćala.
Progovara Omerka divojka: 65
„Boga vama, svaća i gospodo!
Metnite ga na travu zelenu,
Da ja vidim je l' je problidio,
Da li mu je glava provenula.“
Govoreć je dušicu spustila. 70
Još se svaća više prestrašila,
Što će sada s mrtvim’ učiniti?
Pa ih nose po Kosovu ravnom,
Da ih nose k onoj biloj crikvi.
Nikolu su s desna zakopali 75
A Omerku s liva pokraj crikve.
Iz Nikole zelen bor ureste
Iz Omerke vinova lozica.
Lozica se oko bora vila.
Kad je bilo devet godin dana, 80
Dolazila majka Nikolova,
Dolazila, ter je besedila:
„Boga tebi, Nikola čobane,
Što se ova vinovska lozica
Oko bora zelenoga splela?" 85
Progovori Nikola čobane:
„Ni se ova vinova lozica
Splela oko bora zelenoga,
Već je ovo Omerka divojka.
Splela se je oko srca moga, 90
Da bi majko zmija oko tvoga![1]
Zabilj. Učitelj Turak iz Alture.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
