Neznana delija
Sadak sadi starina Novaće,
Kraj njeg pala tanjena stazica,
Po njoj šeće delija neznani.
„Ovo jesi, starina Novaće,
Kako ti je golema nevolja, 5
Sadak sadiš, suzami zaljevaš?"
„Ne pitaj me, delijo neznani,
Imam sina u carevoj vojski,
Evo danas devet godinica,
Sto otišo u carevu vojsku. 10
Ljuba mu se za drugog udala,
Za drugoga, Ivu Seljanina,
Sutra će mu putovat u dvore."
Kad to čuo delija neznani,
On ošine svoga konja vrana, 15
Pa on ide preko polja ravna,
Kano zv'jezda preko neba sjajna.
Kad je došo dvoru bijelomu
Al' govori delija neznani:
„Ovo jesi, stara, tuda majko, 20
Ne bi l' meni vi konaka dali?"
„Draga dušo, delija neznana,
Kako ne bi' ja konaka dala,
Imam sina u carevoj vojski,
Njemu konak tuda majka daje." 25
Kad to čuo neznani delija
On otide svojoj ljubi vjernoj.
Kuka ljuba kano kukavica,
A prepliće kano lastavica:
„Ovo jeste, sikom cipelice, 30
Evo danas devet godinica,
Kako niste na nogama bile,
Sve ćekajuč Kraljevića Marka,
Al' ga, dušo, doćekala nišam!"
..........................................
Kad su došli svati Ivanovi, 35
Od žalosti stari roditelji,
Ne mogu joj blagoslova dati,
Več nek dade delija neznani.
Nali času delija neznani,
Pa nazdravi Ivi Seljaninu: 40
„Zdrav da jesi, Ivo Seljanine,
Onog ljuba čija je i bila!"
Savi Ivo barjaka svilenog
Pa on ide svome b'jelom dvoru.
Majka grli Kraljevića Marka, 45
Al' govori mlada Markovica:
„Draga dušo, Kraljeviću Marko,
Ja sam tebe malo poznavala,
Al' se nišam podsuditi smila!"
Kazivačica: Marta Gojak, Kožar
Zabilježio: Nikola Tordinac, 1986., 85-86.; 1995., 85-86.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
