Nauk Bodulkama
Bodulčice, po Bogu sestrice,
Kad tancate, u noge gledajte;
Ne gledajte u iice junačko,
U junaku j’ vira i nevira:
Dokler ljubi, dotad viru daje, 5
Kad obljubi, onda viru zgubi,
Kako meni Karlović Ivane!
On se šeće po Levanta grade
I on mene bilu knjigu piše:
„Bora tebi, divojčice mlada, 10
'Ko bi ti se srića namirila,
Oženi se, ne ufaj se va me;
Ja sam našal drugu ljubu za me,
Puno bolju, puno bogatiju
I boljega roda porojenu!" 15
A ja sam mu poručala mlada:
„Oj, Ivane, nevirno kolino,
Kako si me mladu prevario,
Kako ono jabuku rumenu,
Otrganu, a ne uzrijanu, 20
Ugrizenu, a ne pojidenu:
Postilja ti na dnu mora bila,
Majka tebe nikad ne vidila,
Sestrica te brzo poželila,
Ljuba ti se u črno zavila, 25
Zemljica te više ne nosila!“
Malo j’ tomu vrime postajalo,
Razboli se mlajahan junače
Od groznice bola velikoga,
Od bolesti priboliti ne će. — 30
Divojki se srića namirila,
Nju su mladu svatovi vodili
Mimo dvora prvoga junaka,
Ter mu baca črne oči va dvor.
To j’ vidila junakova majka 35
I svoga je sinka zazivala:
„Vidiš, sinko, prva srića tvoja!“
Al joj veli žalostan junače:
„„Da s’ omukla, mila majko moja,
Ti si kriva, da ni ljuba moja!““ 40
Mrtav junak črnoj zemlji pade.—
Tako budi svakoj drugoj majki,
Ka se ne da sinom oženiti,
Da se ženu, kamo njim je volja!
Zabilj. Ivo Karabaić.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
