[Mujo gleda Zagorkinju Fatu]
Mujo gleda Zagorkinju Fatu,
Mujo gleda, al mu majka neda.
Hoće majka siroticu Ajku,
Majka hoće, a Mujo je neće.
Kad je bilo večer po akšamu, 5
Ode Mujo Zagorkinji Fati.
Ode majka Muji u svatove:
Ona njemu Ajku dovodila.
Kad svanulo podranulo sunce,
Eto Muje svome bilu dvoru. 10
Daleko ga majka ugledala,
Nešto bliže pred njeg izšetala.
Govori mu ostarjela majka:
„Ala Mujo, moj sine jedini.
Ja sam tebi Ajku dovodila, 15
Hajde, sine, Ajki u đerdake.“
Neće Mujo Ajki u đerdake.
Progovara ostarjela majka:
„Ak’ ne ujdeš Ajki u đerdake
Haram tebi moje sise bile, 20
Što sam tebe malehna dojila!“
Ujde Mujo Ajki u đerdake,
Ali stoji Ajka u budžaku
Pokrivena aspurli-duvakom.
Progovara ćelebija Mujo: 25
„Skini, Ajko, puli duvak s lica,
Da ti vidim tvoje bielo lice.“
Odmah ga je Ajka poslušala,
Ona skide puli duvak s lišca:
Sinu lišce, kano jarko sunce. 30
Progovara Mujo ćelebija:
„E boga mi, sirotice Ajko,
I lipša si i bolja od Fate:
Volim Fatu, obadva mi svita!“
Pa on sjede na mehke dušeke, 35
Pa uzima sađefli šargiju:
Sitno kuca, jasno popijeva,
Uza svaku „Fatuu" pripijeva:
„Misliš, Fato, da ja ljubim Ajku
Ja ne ljubim, ti mi živa bila, 40
Života mi i moga i tvoga!“
Pa uzima nože okovane.
Progovara ćelebija Mujo:
„Cuješ Ajko, obadva ti svita,
’vako ćeš mi mojoj majci rići: 45
Nek mi skupi hodže i hadžije,
Nek m' okupa đulsijom vodicom,
A otira rumenom ružicom;
Nek me nose širokim sokakom
Izpred dvora Zagorkinje Fate.“ 50
Pa se onda nožem udario,
Kako se je lahko udario,
Na nožu je srce izvadio.
Pade Mujo, žalosna mu majka.
Kad svanulo ogranulo sunce, 55
Ja videre Mujagine majke,
Ona dođe na Mujina vrata,
Nogom tuče, a viče Mujagu:
„Ustan’ Mujo, izađ’ iz đerdeka:
Sinoć kažeš, da nećeš u đerdek, 60
Od jutra te baš do sunca neima!"
Skoči Ajka, pa otvori vrata:
Majka jesti u krva gazila,
A gazila, ama do kolina.
Ona pita nevistu Ajkunu: 65
„A boga ti, nevisto Ajkuno,
Šta je bilo mom sinu Mujagi,
Pa on leži u odaji mrtav?"
„A boga ti, ostarila majko,
Što si mene mladu dovodila, 70
Kad on voli Zagorkinju Fatu?
Selam ti je Mujo ostavio,
Da ti kupiš hodže i hadžije,
Da ga kupaš đulsijom vodicom,
A otiraš rumenom ružicom; 75
Nek ga nose širokim sokakom
Izpred dvora Zagorkinje Fate.“
To je njega majka poslušala:
Ona kupi hodže i hadžije,
Okupa ga đulsijom vodicom, 80
A otira rumenom ružicom,
Pa ga nose širokim sokakom
Izpred dvora Zagorkinje Fate.
Daleko ga ugledala Fata,
Ona viče svoju milu majku: 85
„Hodi vidi Muje ćelebije,
Njega nose hodže i hađžije."
Ona leti u šimšir odaju,
Pa uzima nože sa ćivije,
Pa s’ udara po srdašcu svomu. 90
Mrtva pade Fata u odaji,
A zavika Fatimina majka:
„A boga vam, hodže i hadžije,
Pričekajte i druge dženazi:
Moja Fata svijet prominila." 95
Prioekaše hodže i hadžije.
Dva mezara redom izkopali,
Dva mezara, jedan do drugoga.
Kroz mezare ruke promolili,
A u ruke crvene jabuke. 100
Viš nje sade rumenu ružicu,
A viš Muje, vinovu lozicu:
Savija se loza oko ruže,
Baš ko Mujo oko svoje Fate.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
