Motrila je al' poznala nije
(Inačica)
Falila se lipa Mandalina,
Na bililu medu drugarica:
„Sto je sela u okolu Senja
I u selu lipih divojaka,
Svakoju je obljubio Ive, 5
Samo nije lipu Mandalinu
I njegovu selu Katarinu."
Al' to cula sela Katarina,
Pa besidi Senjaninu Ivi:
,Bogat tebi, moj brate rodeni! 10
Al' se fali lipa Mandalina:
„Sto je sela u okolu Senja
I u selu lipih divojaka,
Svakoju si, brate, obljubio,
Samo nisi lipu Mandalinu." 15
Gledaj, brate, pa i nju obljubi."
Kad je Ive razumio riči,
On odlazi u zelenu goru,
Tam' provodi tri godine dana,
Pa on pusti svoju rusu kosu, 20
Pa se plete sitno, divojački,
Od petero i od devetero,
Pa oblači ruvo divojačko,
Pa on ide lipe Mande dvoru.
Kad je došo prid Mandine dvore, 25
Al' prid dvorom lipe Mande majka,
Pa besidi Senjaninu Ive:
„Božja pomoč, lipe Mande majko!
Je l' u dvoru lipa Mandalina?
Ja sam došla sirota divojka, 30
Ako č' Manda naučit me vesti?"
Al' besidi lipe Mande majka:
„Stan' poćekaj, sirota divojko!
Da upitam moje Mandaline."
Ona pita lipu Mandalinu: 35
,Bogat tebi, lipa Mandalino!
Došla j' jedna sirota divojka,
'Oćes li je naučiti vesti?
„Ne budali, stara, mila majko,
Ak' to nije sirota divojka? 40
Moždar je to Senjaninu Ive?!"
Motrila je, al' poznala nije.
Salje majka sirotu divojku,
Salje Mandi gori na čardake:
„Idi gori, sirota divojko, 45
Manda će te naučiti vesti!"
Rano majka većericu daje,
Još ranije u ložnicu salje.
Zaključala devet katanaca
I desetu bravu dubrovačku, 50
Da ne dode Senjaninu Ive.
Kad je bilo noči od ponoči,
Al' besidi Senjaninu Ive:
„Šta b' radila, lipa Mandalina,
Da sad dode Senjaninu Ive?" 55
, Ja bih moje oke povadila
I moje bih lice nagrdila."
, JAadi, Mande, što si naumila,
Ja sam glavom Senjaninu Ive.
Da se nisi ti sama falila, 60
Ja te nišam htio sramotiti
Jel sam znao da ćeš moja biti."
Al' podviknu lipa Mandalina:
,Bog t' ubio, moja stara majko,
Što s' motrila a poznala nisi! 65
Kazivačica: Imerka Karagic, rod. 1884., Gara
Zabilježio: Ive Prćić, 1939., 225-227.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
