Marko Kraljević i nevirna ljuba
Sio Marko za većeru s majkom:
Bila kruva i rujnoga vina.
Al' se malo nasmijala majka,
To opazi Kraljeviću Marko,
Pa besidi svojoj staroj majki: 5
„Šta se smiješ, moja staro majko?"
„Kad me pitaš, pravo ću ti kazat:
Ti si taki na svitu junaće
I opet te vara tvoja ljuba.
Ljuba ljubi Duku Senkoviča. 10
Ako mi se ne viruješ, sine,
Cini sutra gospodskog sobeta,
Svu gospodu na sobet sazivaj,
Samo nemoj Duku Senkoviča,
Pa ćeš vidit šta će reči ljuba." 15
To je Marko poslušao majku,
Pa on čini gospodskog sobeta,
Na njeg zove svu gospodu gradsku,
Al' ne zove Duku Senkoviča.
Al' besidi ljuba Andelija: 20
„Sta ćeš , Marko, da od Boga nadeš,
Svu gospodu na sobet pozivaš,
Ne pozivaš Duku Senkoviča.
Šta je tebi Duka učinio?"
„Alaj, ljubo, Bog ti se sitio, 25
Ja sam junak i zaboravio.
Idi, ljubo, pa pozovi Duku!"
Skoči ljuba kao i pomamna
I otvara šarene armare,
Pa oblači svilu i kadivu, 30
Ode zvati Duku Senkoviča.
Al' je majka besidila Marku:
„Ti se popni gori na bedeme
I najvišljoj kuli na pendžere,
Pa ćeš vidit kako će ti, sine, 35
Ljuba s Dukom iz dvora izači."
To je Marko poslušao majku,
Pa se penje gori na bedeme
I najvišljoj kuli na pendžere,
Pa pogleda Dukinome dvoru. 40
Triput s Dukom do dvora ljubila,
A ćetvrti na Markovi' vrati'.
Sve to gleda Kraljeviću Marko.
Kad je Marko sobet izdvorio,
Svu gospodu redom darivao, 45
Ne dariva Duku Senkoviča.
Al' besidi ljuba Andelija:
„Sta ćeš , Marko, da od Boga nadeš,
Svu s' gospodu redom darivao,
Ne darivaš Duku Senkoviča, 50
Staje tebi Duka učinio?"
„Alaj, ljubo, Bog ti se sitio,
Meni je več ponestalo dara,
Darivaj ga, čime tebi drago!"
Skoči ljuba, kandar se pomami, 55
Pa otvara šarene armare.
Ona vadi vezenu košulju,
Stoje nije ni vidio Marko,
A kamo li da j' na pleči imo,
Pa dariva Duku Senkoviča. 60
Kad to vidi Kraljeviću Marko,
On spopade tešku topuzinu,
Pa udara Duku Senkoviča.
Ode Duka i ostavi dare,
On besidi ljubi Andeliji: 65
„Je l' mi voliš sablju celivati,
Jel me voliš svičom dodvoriti?
Al' besidi ljuba Andelija:
„Nišam junak da sablju celivam,
Več sam ljuba da te svičom dvorim." 70
Namaza je lojom i katranom,
Pa je onda svičom zapalio.
Gorila je do črni' očiju,
Pa besidi ljuba Andelija:
„Gasi mene, gospodaru Marko, 75
Gasi mene, moje oči črne,
Sto s' t' gledale, gospodaru Marko,
U po noči, kao u po podne!"
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Gori, gori, 'orjacko kolino, 80
Više Duku nego mene Marka!"
Gorila je do medeni' usta,
Pa besidi ljuba Andelija:
„Gasi mene, gospodaru Marko,
Gasi mene moja medna usta, 85
Što s' t' ljubila, gospodaru Marko,
U po noči kao u po podne!"
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Gori, gori, 'orjacko kolino,
Više Duku nego mene Marka!" 90
Gorila je do bijeli' ruku,
Pa besidi ljuba Andelija:
„Gasi mene, gospodaru Marko,
Gasi mene moje bile ruke,
Što s' t' grlile, gospodaru Marko, 95
U po noči, kao u po podne."
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Gori, gori 'orjacko kolino,
Više Duku, nego mene Marka!"
Gorila je do bijelog pasa, 100
Pa besidi ljuba Andelija:
„Gasi mene, gospodaru Marko,
Izgoru mi ćedo pod pojasom!"
Razljuti se Kraljeviću Marko,
Pa uzima sablju dimiskinju, 105
Pa udara ljubu po pojasu.
Na sablji joj ćedo izvadio,
Pa on ode svojoj staroj majki:
„Evo tebi, moja stara majko,
Evo tebi zelena j abuka, 110
Sto joj nisi sazrijati dala!
Šta si moja učinila, majko,
Pa sam moju ogrišio dušu?"
Kazivačica: Teza Crnković, Subotica
Zabilježio: Ive Prćić, 1939., 210-214.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
