Ljubovnici
Писац: Nepoznati autor
Dvanaesti prizor


Dvanaesti prizor
INTRIGALO i ANKA

INTRIGALO: Po rane moje, Anka, toliko su lijepo dosada reuškali naši posli da se ne može bolje.
ANKA: Rekla sam ja da si ti Intrigalo, da ti će bastat intrigat vas svijet. Ma jesi li razmislio na što ovo može izać?
INTRIGALO: A na što može izać? Burle su burle!
ANKA: Ali s gospodom ne valja burlat. Eto, nu, ja umivam ruke, ja se ne impačam u ništa.
INTRIGALO: Nije to tako, jer si se počela impačivat, hoću da pomožeš i raspačivat, jer si pošteno plaćena.
ANKA: Jesam li ja znala da ćeš i mene intrigat!
INTRIGALO: Ako sam te intrigao, a ja ću te destrigat.
ANKA: Destrigaj prvo sebe samoga od onoga u što si se intrigao, onamo, znaš.
INTRIGALO: Orsů, manje riječi! Što je bilo prošlo je, i ako ćemo bit prijatelji govorimo o drugomu.
ANKA: Eto, ja idem u kuću, jer, zasve gospođa spi, ali je veće dan, sad će se probudit.
INTRIGALO: Česa je dan, ludorijo? Još nije dzora na baloti.
ANKA: Ja neću čekat, sjutra ćemo se po bijelu danu razgovorit.
INTRIGALO: A ti hodi, bon viaggio![1]

Референце

уреди
  1. bon viaggio (tal.) - sretan put