* * *
Lipa Dore i Matijaš
(Vrbanska).[1]
Kneza Matijaša
Turci uhvatiše,
za celih devet let
v uzi ga držaše,
deseto teciše, 5
pravdu mu sudiše,
da će ub'jen biti.
A to je doznala
lipa Dorotija,
lipa Dorotija, 10
careva kćerčica.
»Če bite vi dali,
knezu Matijašu,
če bite vi dali,
ki bi vas z uzi znel?« 15
»»Ja bih njemu dao
zlata nemirena,
srebra necinjena.««
»Velika vam hvala,
kneze Matijašu, 20
već’ ja imam zlata
nego vi olova.
Nego ako ćete me
za pravu ljubu zet.«
»»Ne morem vas, Dore, 25
za pravu jubu 'zet,
zač ja imam doma
san svoju gospoju.
I svoju dičicu.
Neg ja imam brata, 30
lipči je nego ja,
viši je nego vi:
on vas hoće, Dore,
za pravu ljubu zet.««
Dore mi pošeće 35
va konjsku štajicu,
pak ona zibere
tri konje najboje.
Na prvoga dala
sve srebra i zlata, 40
na drugoga dala
kneza Matijaša,
na tretoga Dore
sama zajahala.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ Nalazi se u "Istarske narodne pjesme."
Извор
Hrvatske narodne balade i romance, uredio Olinko Delorko, Zora, Zagreb, 1951., str. 117-118.
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 81-82.
