II песма
| II песма Писац: Бранко Радичевић |
II песма
1.
Тандр! тандр! ука, лупа,
Сад ће дивно чудо стићи,
И гле напред једног ћупа,
А за њиме све лончићи.
Ука, лупа! враг би цркâ,
Сваки од њи затандрка.
2.
„Какви Срби, гле и сада!
Какви“ — не знам што зборише —
„Илири смо од некада,
Красни синци, те сувише;
Наша мајка јесте и л а,
А то мислим већ је сила.“
3.
Свет се стрча, слушат стаде,
Сви се диве, сви се чуде,
Јер не знаше то до саде,
Али ето једне луде,
Међу лонце штапом наже,
Да и здруцка, да и смаже.
4.
Једна бака виде муку,
Мудра беше, мудро поче,
Истрже му штап из руку,
Још повика: „Не дам, чоче,
Не дам тужна лонац' груват,
Та у што ћу пасуљ куват?“
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|