II. Сцена за оне који су за славенским језиком занесени

Сцена

Сцена Писац: Јован Стерија Поповић

ЗА ОНЕ, КОЈИ СУ ЗА СЛАВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ ЗАНЕСЕНИ.

(Отац седи удубљен у једну књигу, мати код прозора шије, а дете се по соби игра.)

Отац (као из сна). Источниче мудрости, сладости хранило, о кољ блажен час, јегда тја познах, јегда цјелбоноснија твоја струји вкусих! Се мудрост, се благост, слишите, земнородни, паче же ви Славјаносербли, кољ краток, кољ силен, кољ точновиражителен јест сеј јазик. Обаче во первих да услишит сија первородни син мој, да почувствујет, гдје слава и чест, гдје сок мудрости находитсја. Чедомиље, возљубленоје чадо моје, приди отцу твојему (видећи да се дете не миче, викне:) Чедомиље! Чедомиљ. Чујем, татице!
Отац, Приди сјемо, возљубленоје чадо моје. (Чедомиљ се опет игра.)
Отац (продере се). Овамо се вуци!
Чедомиљ. Ево ме, татице. (Дође.)
Отац. Вјеси ли, возљубленоје чадо моје, јелика ти сут потребна к стјазанију славјанскаго јазика? (Дете ћути.)
Отац. Говори!
Чедомиљ. Шта, татице?
Отац: Зар си био глув, ниси чуо што сам те питао?
Чедомиљ. Ја не знам маџарски.
Отац. Магарац, није то маџарски, него славенски. То је језик, а не као тај ваш говедарски. — О! Господи! не постави им грјеха, не вједјат бо јешче что творјат. — Вскују сеј јешче от тонкија јуности, да не пријемлет сок славјанскаго глаголанија? Вскују да в дрјахлости, јакоже и аз сими дух свој питајет? — Но тебје, сине, препоручају тшчаније, во јеже би неоцјењими дар сеј, славјански сирјеч јазик стјажал. — Разумеш ли?
Чедомиљ. Мамо, шта говори татица?
Мати. А Бог би га знао!
Отац. Ти си га и покварила с тим твојим говедарским језиком; нисам ли ти рекао да се с дететом славенски говори? — Сјемо, чадо моје, аз тја научу славјански. — Овамо ходи!
(Чедомиљ дође ближе).
Отац. О кољ красен јазик! Чти сија. — Читај.
Чедомиљ. Та је реч тешка.
Отац. Премчивост.
Чедомиљ. Пречивост.
Отац. Премчивост.
Чедомиљ. М-пречивост.
Отац. Магарац! Премчивост, мздовоздајаније!
Чедомиљ. Татице, то су речи тешке.
Отац. Таковом магарцу мора бити тешко, иже не вјест почитати полезнаја. — Још једанпут пре-м-чи-вост, м-здо-воз-да-ја-ни-је.
Чедомиљ. О Боже, како ћу!
Мати. Та шта си окупио то дете, не могу ја матора да изговорим, а камо ли он.
Отац. Ти си га тако научила; (детету) рци.
Чедомиљ. Рци.
Отац. Свињо! Рци значи говори.
Мати. Убиле те силе! Ако си ти читав, што мучиш то дете? Иди, Чедомиље 'рано, па се играј.
Отац. Киј јест не сохрањај заповједи моја? —
(Чедомиљ лшслећи да га тера, пође.)
Отац. Натраг.
Мати. Та мани то дете, шта сниваш!
Отац. Ти паорко, још не знаш шта је језик.
Мати. Видим и твој ми је леп, рекао би човек да ти пањеви кроз уста иду, кад говориш.
Отац. Се умствованије, се мудрост, что мње рачителност, ашче средства не имјеју? — Пни мње из уст исходјат, јегда глагољу, ха! — обаче и пјетл драгоцјеному камени ни јединујуже чест воздајаше. — И пр.

Напомене

• Све милобруке: Народна Библиотека Браће Јовановића св. 215. Панчево. — Бр. II: Српски Родољубац 1833. — Бр. III: Одломци у додатку Срп. Новина 1841 бр. 14 (под насловом „О животу људи") и у Пешт. Будим. Скоротечи 1842 бр. 1. Цела: Велики београдски календар 1852. — Бр. IV: Велики београдски календар 1853. — Бр. V: Подунавка 1843 бр. 1. — VI: Подунавка 1845 бр. 46. — Бр. VII: Седмица 1854 стр. 169. — Бр. VIII: Седмица 1854 стр. 167. — Бр. IX: Седмица 1855 стр. 5. — Бр. X: Седмица 1855 стр. 22. — Бр. XI: Седмица 1855 стр. 28. — Бр. XII: Седмица 1855 стр. 181. — Бр. XIII: Седмица 1855 стр. 188.

Извори

• Јован Стерија Поповић: Целокупна дела, књига 5, страна 115-117, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.