Djevojka udana u Levante
Prošla san na more, more sprogljedati,
Zidoh na stenčicu, obličih plavčicu,
Z Levanta hodeći, z Levanta jadreći,
Na dvisto vesalac, na tristo jadarac.
Ona stisne kriljca i majki spobigne: 5
„Mila majko moja, ča sam ja vidila,
Zidoh na stenčicu, obličih plavčicu,
Z Levanta hodeći, z Levanta jadreći,
Na dvisto vesalac, na tristo jadarac?“ —
„„Nisu ti ’no, Mare, vesla ni jadarca, 10
Leh, su ti ’no, Mare, tvoja mila svaća;
Još si, Mare moja, u zibeli bila,
Da je tebe majka obećala bila,
Obećala bila Ivu kapetanu.
Spravljaj Mare ruho, svaća ti je bliza.““ 15
„Nit ću ja je spravljat, nit ću s’ njima poći.
Ko budete, majko, u crikvu hodela,
Se ote divojke te u crikvi biti,
Lipe Mare vaše mej njimi bit ne će;
Još jih druge majke po devet jimaju, 20
Još nijednu tako daleko ne daju.
Ča ćete, će biti, moja mila majko!“
„„Mare hćerko moja, ne ran’ srca moga,
Zač mi je ranjeno, na pol rasplaćeno.
Spravljaj Mare ruho, svaća ti su dvoru.““ 25
„Ne ću ga ja spravljat, ne ću s njima poći.“
Na to mi prileti Jive kapetane:
„Kadi si mi, kadi, lipa Mare moja?
Kade te jur čekan iz davna vrimena.“
Na to mi joj klade krunicu iz zlata. 30
Jošće mi joj klade do devet prsteni.
Ona mu govori „Ne ću tvoga dara!“ —
„„Ti oćeš bit moja, ti si ljuba moja!
Evo te ja čekam devet godin dana.““
On mi ju uzame z devete kamare, 35
I on mi ju pelja na nje bile dvori.
Sada su njoj došle nje sve drugarice!
„Ostante mi z Bogom, moje drugarice!
Prigljedajte, drage, milu majku moju,
Napojte ju, drage, te hladne vodice! 40
A ja greden tužna u Levanta gradi,
Zač je mene majka na daleko dala.“
Iz Lukačićeve zbirke.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
