* * *


Dejan mali i majka mu

Nasrid Sinja crjenica slina,
Na njoj sidi Dejanova majka,
Plela prčin malomu Dejanu,
Pleteć mu je majka besidila:
„Resti, resti, moje dite drago, 5
„Resti, resti, da bi ponaresta!
„Da otmemo banu banovinu,
„Da otmemo caru carevinu;
„Banovina i pri naša bila,
„Carevina didova starina". 10
Misli majka da niko ne čuje,
To dočule dvi careve sluge,
Trkon trkle pa su caru rekle:
„Da t' 'e znati, care gospodare!
„Da t' 'e znati što mi sluge znamo, 15
„Lipo bi nas, care, darovao,
„I još bi nan plaću primaknuo".
Tad jin reče care gospodare:
„Da van bora, do dvi sluge moje!
„Kaž'te meni što vi sluge znate, 20
„Lipin ću vas daron darovati.
„I još ću van plaću primaknuti."
Stali sluge caru kazivali:
„Nasrid Sinja crjenica stina,
„Na njoj sidi Dejanova majka, 25
„Plela prčin malomu Dejanu,
„Pleteć mu je govorila majka:
„Resti, resti, moje dite drago,
„Resti, resti, da bi ponaresta!
„Da otmemo banu banovinu, 30
„Da otmemo caru carevinu;
„Banovina i pri naša bila,
„Carevina didova starina.
„To smo čuli pa smo tebi rekli."
Tad govori care gospodare: 35
„Da van bora, do dvi sluge moje!
„Vi pojdite Sinju bijelomu,
„Doved' te mi maloga Dejana
„Dobrin ću vas nadariti daron,
„I još ću van plaću primaknuti." 40
Al govoru sluge gospodaru:
„Da ti bora, care gospodare!
„Ko će tebi dovesti Dejana,
„Kad je Dejan u bijeloj kuli,
„Zatvora je devetera vrata, 45
„A deseta gožđen okovana?"
Jopet jin je care besidio:
„Vi pojdite Sinju bijelomu,
„Lako ćete ufatiti njega;
„Kada Dejan pojde na skulicu, 50
„Ufat' te ga za desnu ručicu,
„Vodite ga meni prid kolina".
Odma sluge cara poslušale,
Te otišle k Sinju bijelomu,
Kad su došli k Sinju bijelomu, 55
Tot čekali pet godina dana,
Dok je Dejan malo ponaresta.
Kad je Dejan iša na skulicu,
Ufale ga za desnu ručicu,
Pa ga vode caru prid kolina. 60
Kad su došli caru prid kolina,
Lipin ji je daron darovao,
I još jim je plaću primaknuo.
Tad govori malomu Dejanu:
„Ili voliš, da te konji trepju, 65
„Ili voliš, da te mlini meju,
„lli voliš, da te voli vuču,
„Ili voliš, da te sabja siče?"
Al je Dejan caru govorio:
„Nisan slama da me kon]i trepju, 70
„Nit san žito da me mlini meju,
„Nit san ralo da me voli vuču,
„Već san junak — pod ćordon nmriti!
„Sad te molin, moj čestiti care!
„Daj ti meni konja sakatoga, 75
„Veži meni noge prid konjica,
„I veži mi ruke naopako,
„I daji mi ćordu zaarđanu,
„Pa me pošji srid gore zelene;
„Nek me jidu vuci i gravrani, 80
„I nakazne tiče orlušine."
Kad je care riči razumio,
On mu daje konja sakatoga,
Veže njemu ruke naopako,
I bijele nojge prid konjica, 85
I daje mu ćordu zaarđanu,
Pak ga šaje u goru zelenu.
Kad je doša u goru zelenu
On zaviče tanko glasovito,
Tako strašno da se gora strese: 90
„Di ste sada, vile posestrime,
„Ili sada ili već nikada!"
Kad su vile riči razumile,
Brzo su ti k njemu doletile;
Prva vila ka je doletila, 95
Ona mu je konja ozdravila;
Druga vila ka je doletila,
Ona mu je ruke odrišila;
Treća vila ka je doletila,
Ona mu je noge oprostila; 100
A četvrta kad je doletila,
Ona mu je ćordu naoštrila;
Peta vila ka je doletila,
Ona mu je u pomoći bila;
Tad zaviče da se gora ori: 105
„Di si care, jadni gospodare!
„Pošaji mi do dva sina tvoja,
„Da jin rusu ja otkinen glavu."
Kad to čuo care gospodare,
Udari se rukon po kolinu, 110
Te zaplače kano juta zmija:
„Ajme meni, moja mila majko,
„Što ne ubi maloga Dejana!"
Al se caru smanje ne mogaše,
On opremi do dva svoja sina, 115
I daje jin konje vilovite,
1 svakoga od boja oružja.
Kad ji vidi Dejan dite malo,
Zaleti se kano sivi sokol,
Jednoga je konjen potrepao, 120
Te zavika tanko glasovilb:
„Di si care, crna kukavico,
„Izajdi mi na mejdan junaški,
„Da ti rusu ja osičen glavu."
Plače care do dva svoja sina, 125
On ji plače i suze prolije!
Opet viče Dejan, dite mlado:
„Di si care, crna kukavico,
„Izajdi mi na mejdan junaški!"
Plače care kako dite malo; 130
Ali mu se ino ne mogaše,
Ven sakupi trista vitezova,
Te ji šaje u goru zelenu.
Kada ji je Dejan ugledao,
On zajaše vranca konja svoga, 135
I zazove vilu pomoćnicu,
Te poleti kano sokol tica.
Kako bi se Dejan ufatio,
Brzo ji je sviju raspršio:
Stotinu ji ćordon posikao, 140
Slolinu ji u riku bacio.
Pa se skoči na noge lagane,
Te zaviče šlo ga grlo nosi:
„Di si care, crna kukavica,
„Sad svu tvoju ti sakupi vojsku, 145
„Pa m' izajdi na mejdan janaški!"
Razjuti se care silovito,
Pa sakupi silnu vojsku svoju:
Trijest ijad po izbor junaka,
Te ji daje volikon veziru, 150
Pa je njemu tijo besidio:
„Da ti bora, veliki vezire!
„Eto tebi silna vojska moja,
„Znaj da grede proti jednon samon;
„Ako meni ufatiš Dejana, 155
„Il ufatiš il doneseš glavu,
„Daću tebi krunu i pristoje".
Kad je vezir riči razumio,
On s' uputi u goru zelenu.
Gleda ga je Dejan dite malo, 160
Gleda ga je te je besidio:
„Mili Bože čuda velikoga,
„Da sva vojska proti mene grede!
Te dozivje vilu pomoćnicu:
„Oj ti vilo, draga sele moja, 165
„Uvik si mi u pomoći bila,
„Pa m' i danas ne ćeš ostavili!
„Je li vilo, mila seko moja?"
Ali njemu vila odgovara:
„Ne plaši se, Dejan dite mlado, 170
„Jer ti nisan sama u pomoći,
„Još s' uza me četri drugarice".
Kad to začu Dejan dite malo,
On se skače na noge lagane,
Pak zajaši vranca konja svoga, 175
Te s' umiša u vojsku carevu,
Kako vuče u bijele ovce.
Deset ijad ćordon posikao,
Deset ijad konjen potrepao,
Deset ijad u riku bacio. 180
Tad mu reče posestrima vila:
„Sad ti pojdi do careva dvora,
„Te pogubi cara silenoga,
„Koji te je mučiti otio".
On posluša vilu posestrimu, 185
Te on pojde do careva dvora,
I ubije cara gospodara.
Njegovo je blago pokupio,
Bile mu je dvore popalio,
Pa on pojde staroj majci svojoj! 190

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Marjanska vila, ili Sbirka narodnih pjesama, skupljenih u Spljetu po Dujmu Srećku Karamanu, U Spljetu, Brzotiskom Ante Zannoni-a, 1885., str. 126-132.