Bilograjka Mare
Vezak vezla Bilograjka Mare,
baš u bašći pod žutom narančom,
tud prolazi od Senja Ivane.
Govori joj od Senja Ivane:
„Dušo moja, Bilograjko Mare, 5
da te prosim, bi li se udala,
da te pitam, bi li pošla za me?"
Govori mu Bilograjka Mare:
„Dušo moja, od Senja Ivane,
da me pitaš, ja bih se udala, 10
da me prosiš, ja bih pošla za te!"
Govori joj od Senja Ivane:
„Počekaj me, Bilograjka Mare,
dok nedilja blagi danak dođe,
nek sakupim kićene svatove, 15
doći hoću po tebe divojku!"
Ode Mare bilu dvoru svome
pa govori svojoj mačetini:
„Bora tebi, moja mačetino,
mene prosi od Senja Ivane, 20
kad nedilja blagi danak dođe
doći hoće po mene divojku!"
Govori joj huda mačetina:
„Hajđe tamo, jedna haletino,
ne bi Ive na te pogledao, 25
kamo l bi te za ljubu uzeo!"
Uz obraz je rukom udarila
dva je mlaza krvce polivala,
dva joj bila izletila zuba,
cvili jadna i suze proliva. 30
U to doba Ive na dvorove
i nalazi hude mačetine:
„Dobro jutro, huda mačetino,
gdi je tvoja Bilograjka Mare?"
„„Hajde s Bogom, od Senja Ivane 35
nije doma Bilograjka Mare,
otišla je u gore na vode,
išla se je prugati s mladići!""
Ali Ive ništa i ne haje
već uliza u bijelu kulu 40
i nalazi Bilograjku Maru
gdino cvili kano ljuta zmija.
„Opravi se, Bilograjka Mare,
mi hajdemo našem bilom dvoru!
S tizim se je Mare opravila 45
pa je hvaća za bijelu ruku,
pa je smeće na konja prida se,
pa je vodi dvoru bijelome.
Kad su bili posred polja ravna
mal se Mari okrenuti dalo 50
t’ ona vidi hude mačetine
gdi se baca niz prozor od kule.
Pa Ivanu svomu besidila:
„O Ivane, milo dobro moje,
sada mi se pogledati dalo, 55
vidila sam hudu mačetinu
gdi se baci niz prozor od kule.
Već te molim, Ive dobro moje,
da se vratiš dvoru bijelome
i da vazmeš seke ponejake, 60
da je ne bi Turci obljubili!"
Pa je Ive poslušao Mare
i vazimlje seke ponejake
pa je vodi dvoru bijelome,
tude su je lipo uzgojili, 65
do udaje lipo odgojili,
pa j’ udala za svoga divera.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
