5. Пирим' благо сеј пјесни, избрани мој цвите

Пирим' благо сеј пјесни, избрани мој цвите... Писац: Мароје Мажибрадић

* * *

                              5.

Пирим' благо сеј пјесни, избрани мој цвите,
     у сузах, с бол'језни ке роним крози те,
у ких ћу плакати на тебе немило,
     и правде питати у тебе, ма вило,
да виђу, на твој суд чиниш ли тој управ,5
     дајући мени труд за службу и љубав.
Погледом ти мене напуни љубави,
     и жеље лјувене, а пак ме остави;
љубав ми указа, и милос обећа,
     дил мога пораза сад приспје несрећа,10
тер кратиш твој поглед проћ мени ти сада,
     а не вим, за ку злед сржба те тач влада.
Реци ми кривину, молим те бога рад,
     нека ја погину за мој гриех оди сад,
да веће гледати не будем твој урес,15
     да с мене имати не будеш ку болес.
То ли ти није мило, да се твој зову ја,
     реци ми, ма вило, да веће погјем тја.
Ну неће тој разлог, а смисли ти мало,
     хоће ли вишњи бог мимо све остало,20
да најприје приблажиш љубави човјека,
     а пак га оставиш, да цвили до виека.

---

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.108-109, Zagreb, 1880

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.