13. јануара 1901.

13. јануара 1901.
Писац: Стеван Луковић

Помени ове страшне дане у миру ком се крећеш,
Праведна буди па не реци: веру му платих доста —
Верније срце никад, никад од овог наћи нећеш
У очајању које неми пред јадом што му оста.

У часу кад се новој срећи, животу новом спремаш,
Будућност гледаш с поуздањем, и ведри век за себе,
Ниједан поглед зар за оно, ниједан задњи немаш
Штоно без наде, можда, пусто остаје иза тебе;
Ниједну реч за срце ово штoнo га држа робом,
Пред разорени олтар које обезумљено пада —
Ниједну реч за срце не знаш, којему живот с тобом
Толико мало радости даде, толико много јада.

Скрхала си му поуздање, разорила му наде,
Опијено је с тобом ишло до руба бездне саме,
За ћудљива ти задовољства продало дане младе,
За љубавни ти осмех што је проклетством пао на ме.

Мислима си му крило била.. — Залутале их риваш
У беспутима мрачне ноћи за тобом што се своди —
У куту како с миром лажним слазиш да мирно сниваш,
Помени ово срце сухо пропасти које води.

У дому своме ватру гасим: жалошћу нек занеми.
Скрушен и пао, ја се нећу дизaти камом на те,
Заронићу се у жалости које ми хладно спреми
и проклињаћу слабост своју и молићу се за те.

и обгрлићу боле своје и игру нових дана
и волећу те, презирати, и с тобом бити довек —
Док очајања пустош хладна исише полагана
Несрећно јадно срце ово и клоне бедни човек...

Помени ове страшне дане у миру ком се крећеш,
Помени с тугом, сажаљењем — не презири ме толи;
Наћи ћеш можда радост гдегде, ал' никад, никад нећеш
Искрену тако љубав да те и сада јоште воли...

Помени ове страшне дане у миру ком се крећеш —
Неверна си ми била, хладна, ал' ти не познах злости.
У куту среће камо, бајна, с осмехом ведрим крећеш
Помени ове страшне дане, помени... и опрости...

Извор

Гавриловић Зоран, Антологија српског љубавног песништва, „Рад“ Београд, 1967, стр 109-110

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Луковић, умро 1902, пре 122 године.