11. Мрем тужан, свак час гину

Мрем тужан, свак час гину Писац: Мароје Мажибрадић

* * *

 
                           11.


Мрем тужан, свак час гину,
   у огњу горећ стину
   кроз лијепос једину,
   - - - - - - - моја?
   - - - - несрећан вик сам без покоја. 5
Ако ми не да лика
   целовом твоја дика,
   цвилит' ћу до вика,
   и нећу час пристат'
   на те гњеву освету худу зват'. 10
Рад тога, вило, мени
   дај целов медени,
   приклонив румени
   кораљ усти,
   драга госпоје, тој-ве ми допусти. 15
А вазда теб' ћу бити,
   купљен роб на свити,
   госпоја мени ти,
   за тој мило
   прими ме, и стави у златно тве крило.20

---

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.113, Zagreb, 1880

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.