[...Од милос гу по пазар водили]
...
Од милос гу по пазар водили,
Од милос ву ножеви купили,
Једни купив други позлаћујев.
Докриве се кучки Павловици,
Па узеде з’лвини кључеви,
Па отвори з’лвини сандуци,
Па убоде дете у колепке,
Па убоде два сива волова,
Па убоде два врањца на јасле,
Па улеже у ти ладни подрум,
Па источи девет чабра вино,
И десету туј љуту ракију,
Па тад виче да си буди Павла:
Диг се Павле, ноге те не дигле,
Да ти видиш чудо поправено.
Ти погледај свуда по ножеви.
Па да видиш чији су крвави.
Кад нађоше сејини ножеви:
Зашто сејо чудо да направиш?
Нисам брале, живи ми вас двоје.
Ако сам ја чудо направила,
Изведи ме...
Изведе гу на друм на раскрсје.
Чекај брале нешто да ти кажем:
Што је мене кучка изгубила.
Нека лега девет годиница,
Кроз очи гу црвја пролазили,
Кроз снагу ву трава проницала,
Па т’г да гу докараш у цркву.
...
Од ноге се створише тополе,
Од руке се створише јасике,
Од два ока два бистра кладенца,
А од снагу црква Маријица.
...
Откара гу у з’лвину цркву.
Црква се је пред њума запела.
Откара гу испод две тополе,
Тополе се саме изгубише,
Откара гу испод две јасике,
Јасике се саме изгубише,
Откара гу испред два кладенца,
Кладенци се сами умутише.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
