* * * (Досада, магла и тама...На слаба колена своја)
| * * * (Досада, магла и тама...На слаба колена своја) Писац: Војислав Илић |
Досада, магла и тама... На слаба колена своја
Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком
Додирнух сребрне жице. И лира загрми моја
Очајним и страшним звуком
И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно?
И онај суморни усклик и слатки онај над,
Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно,
И сумњи и вери мојој израза даје сад?
Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост,
И с њоме пропала вера у борби и у злу,
И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост
Душу ми прожме сву.
15. новембар 1890.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 199, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|