* * * (Ја љубав тражим, сит сам страсти голе)

* * * Писац: Милутин Бојић

* * *

             * * *

Ја љубав тражим, сит сам страсти голе
Када се дршће и стрепи и сише,
Ту бедну бездан ја не желим више
Кад срце рида и кад живци боле.

Ја хоћу љубав кô самрт бескрајну
Што не застаје на окомку с страхом,
Што предрасуде ништи једним махом,
Не знам за ћутњу, кајање и тајну.

Ту љубав кад се предаје без крика,
Не тражи славе у патњи и блеску,
Не тражи тријумф у туђему пљеску
А живи сред собом изатканих слика.

Ћути се, воли, без речи, без свести,
И кад се пада, тоне се без јава;
Љубав, где вољом Господ васкрсава,
Мре се без речи не стиснувши пести.

(Без датума)

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.