* *
*
Еј, од кад се, драга, у сну не појави!
Дођи, злато, дођи, олакшај ми ноћи.
– Видиш, кад у мори опазим ти очи
Душа мира нађе – небригу љубави.
У свијести је грозни страх од смрти, које
Неизвијесност страшно зјапи, кô пећина!
– Ја утаман не бих, да сам трун већина
И очајно заман љубим биће своје! ...
... Ја нећу да мријем! ... О страсти живота,
О ви ћуди силне, једине истине.
Хајд’, пробудите се, дајте ми спасења!
Но залуду! Глухо ... Ах, то је срамота!
– Покрај одра моје снаге, величине
Још једина Гнусност што чини бдијења? ...
Хвар
