29.
Tu in ogni mia parola, arcani
leggerai sensi d’ amore.
Antonio Peletti
Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени
И јецаш за мноме? Је л' то љубав, је ли?
О, слатки боле, зар нису однели
Часови смрти твој живот у мени? –
Ти живиш са мном и ја ћу те дати
Једино небу, вјечности, тајанству;
Што божанскога имам, то божанству –
Небеско морам небу даровати!
Чиста кô снијежне алпијске пољане
Но кô и оне исто тужна тако,
Ти ћеш се вратит' као сан полако,
На раширеним душе ми крилима
У царство твоје, царство гдје не има
Ни једне трени болом отроване!