***Ти си к'о цветак, што мири у лугу
Кад после буре, дажда небеснога
Пун чисте вере гледа шарну дугу
И смерним срцем моли вишњег Бога:
Тихо весеље да му живот прати
Да слатко мири, да му даде снаге
На радост свима умилно да цвати
За дружбу ведру својe браће драге; —
Ал’ ја к'о талас узмућена врела,
Што шибан муњом, порођен у бури
Скаче по кланцу, преко горских ждрела
Уставе руши и слободно јури.
Не види сунце, што га обасјава
Још мисли да га вија судба љута
Не радује га ни цветак ни трава
И даље лети без сврхе и пута. . .
5. авг. 1892.
