*** Не питај за јаде ове

***
Писац: Милета Јакшић

***

Не питај за јаде ове
     Моје груди што их таје
Ни за тајне сузе моје
     Ни за вреле уздисаје

Кад би знала шта ми тишти
     Боно срце, груди младе
Кад би чула песме мрачне
     Што их поју мртве наде

Можда ба се облак свио
     На млађано твоје чело
Пресјало би око црно
     Смагнуло би лице бело.

Умрло би прамалеће
     На ланити што ми цвати
Од туге би свисн’о анђ’о
     Што ти ведри живот прати —

О, та за то не смеш знати
     Душе моје сумрак сиви —
Гледаћу те умирући
     А ти цветај, живи... живи!

Извор уреди

Ленскій, [*** Не питај за јаде ове], Јавор, год. XVIII, бр. 52, 29. децембар 1891. године, стр. 818.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.