(Уз слику краља Александра I)
| (Уз слику краља Александра I) Писац: Војислав Илић |
У грмљавини од топова
ко бајни је нико цвет,
Кад је борба Србинова,
задивила цео свет.
Кад свиташе зора рана
Са крвавих јатагана
Њега, радост који дели,
Чувао је српски бог;
Нијао га оро бели
Као младог орла свог.
И дарово, као сина,
Са гранчицом нежна крина;
И с тим крином он се диже
На предака сјајни трон;
С њим под само небо стиже
С благословом Српства он:
Он, у борби што се роди,
Да нас миром препороди!
Витезови, коњаници!
Нек нас овај скупи час.
Кад загрме бојни клици,
Да поведе владар нас,
Силне, вољне и готове,
Тамо куда слава зове.
И славећи ове данке,
Сетимо се и на дан,
Кад ће наше алеманке
Остварити српски сан, -
И штитимо, како ваља,
Свој завичај и свог краља.
25. април 1893.
Извори уреди
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 243, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|