(Удаја кћери аџи-Алијнице)
Књигу пише аџи-Адијница
Из Сокола, граду Сребрници,
Својој сеји Мехмед-беговици:
— Сејо моја, Мехмед-беговице,
Ил' не чујеш, ил' не хајеш, сејо! 5
Моја Ајла за удају стиже,
А немам је коме дати, сејо,
Београд је барут под орозом,
Од-дан до-дан залиће га крвца.
У Шапцу ти веља добра није; 10
А Соко су Власи опкољели,
Оће наше куће да попале.
Казуј, сејо, што ћу са Најилом,
Ђе ћу ћерку удомити младу?
Траж' ми зета тамо на те стране. 15
Или ћу је ... Влаху поклонити ... —
Сеја сеји вако поручује:
— Моја сејо, аџи-Алијнице,
Слушај мене, кајати се нећеш,
Старија сам, више препатила 20
И више сам штошта запамтила
Коџа-Ана што нам говораше
Да с Власима дослух не кидамо;
Немој, сејо, да те ује гуја.
Овамо ти ђувеглије нејма: 25
Све је дужно, све је узуђурно,
Вас дан пуши и све се рогуши,
А у кеси ни асприце нејма ...
Сву ће земљу Власи преузети:
Њино било, њино и остаје: 30
Оће влашко да настане царство ...
Пуштај Најлу, нека бежи Павлу.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
