(Претпев из једног малог епоса)
| (Претпев из једног малог епоса) Писац: Бранко Радичевић |
(Претпев из једног малог епоса)
Неверни Вук је Србију издао,
На Косову је њезин соко пао,
И Србијанца јуначке су ноге
Сужанства ланце вукле годе млоге.
Душана доба бијаше прекрасно,
Сужањство сада њима преужасно,
Силна душе дирала је туга,
Ал' ниоткуде не виђа се дуга,
По ведром дану, по мрачивој ноћи
Цвијељеше они без помоћи.
„Та зашто да нас врази тако тлаче?“
Овако они једном говораше,
Па кренуше се потражити маче,
И снажно враге с њима удараше.
Јуначке мишце, а јуначки рези,
Пушчана зрна као неба снези,
Крвави боји наоколо свуда —
О Боже благи, ко добива туда?!
|