(Плашљиво и мило лане)
| (Плашљиво и мило лане) Писац: Војислав Илић |
Плашљиво и мило лане, остави играчке своје
За жртву свештених пената...
О, ја разумем огањ, што груди загрева твоје,
И страх, који те хвата.
Ја знам шта будна сневаш у тихе, звездане ноћи,
Кад с ока твога бежи детињски, ведри сан,
И чије име с плашњом спомињеш у самоћи,
И зашто с тугом чекаш празнично светли дан.
Остави играчке своје. Лутке и лýтка нека,
Не забављај се тиме.
Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека...
Но, ти му знаш већ име.
30. јун 1888.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 92, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|