(О красна ти певања сјајна висо)

(О красна ти певања сјајна висо) Писац: Бранко Радичевић

(О красна ти певања сјајна висо)

Oкрасна ти певања сјајна висо,
Ка мени амо како сјајеш лепо,
Мене(к)а око младо није слепо,
Но везана ми стоји лака мисô;
Тебика стиже ока врли пламен,
А прекована мисô је о камен,
О камен сињи тужна, бедна, гладна,
А рана јој је земљичица ладна,
О, земља ладна нема никва сока
Да мисли да живота ведра смока.
Кад орла имаш ти у твојој руци,
Ти њега ома самртно утуци,
Но круто њега немој да обараш,
У тавно место њега да затвараш,
За њега није, веруј, ова тама,
Висина њега јер весели сама —
О немој, немој јоште крући бити
И лако њему крило саломити,
И пустити га одити по дољи,
У жудења преголемој бољи, —
Ол' пусти га да лети, оли га утуци,
У твојој тако не држи га руци.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.