(Ето нешто крај бела Будима)
| (Ето нешто крај бела Будима) Писац: Бранко Радичевић |
(Ето нешто крај бела Будима)
Eто нешто крај бела Будима:
Кô шут јарац баш тако изгледа,
Ал' је чудо над свим чудесима.
Страшна брада у њега је спреда,
Повила се ко застава лака,
Под њу купи он свога honvèda.
Бесно л' јарац ногам' се бацака,
У нас очи он упр'ô своје,
Очи пламте као ватра кака.
И би пусти, а душе ми моје,
Би нам грдне упртио јаде,
Да ј' озада спреда каконо је.
Ал' кô увек тако је и саде,
Сваки јарац кâ и коза друга,
Дуга репа Бог му не придаде.
Ето песме на дивну направу
Како мило да сакатим здраву, —
Име њојзи кажу rima trza,
Што кô нешто по тикви се фрца,
Кô да оџа имађаше Ику
Што начини дивну граматику,
Тура у њу ништа и празнине,
А да штогод — саме олупине...
Ако језик оће да сачува
Па тољагом по глави га грува...
Боље, боље да га Вишњи прими,
Да нам више по изби не дими...
Што је чађи више је нег доста,
Ако кућа и јесте нам проста.
|