Што учиње веље јаде

Што учиње веље јаде
Младој твојој кукавици,
Којојзи си вјеру дао,
Да је не ћеш оставити?
Ето сада вјером сврну:
Јутрос си је зацрнио:
Нађеде јој худо име,
Худо име, удовица,
Ге би сјела, да не сједе;
Ге би пошла, да не пође;
Што би рекла, да не рече.
Ма те моли кукавица:
Ах! немој је бандунати
А за љубав, што имасте,
Ни ђечицу луду твоју,
Који су те татом звали;
Али има узданицу
У ту твоју мудру главу,
Да је не ћеш бандунати,
Ни осталу муку твоју,
Којуно си ти мучио
Од ђетета маленога;
Ни сиротну ђецу твоју
Без наставе и науке,
Без целива и грљења
И без сваког добра твога.