Што си намислио уради, али помисли на пошљедак
Био један цар, па врло табијатли, (замјерало) те додијао већ својим доглавницима, јер није ништа бегенисао, што они ураде. Кад им је дозлогрдјело намисле му доћи главе, али нијесу знали како ће, те једноме падне на памет, „бербер би га могао заклати кад га стане бријати.“ Договоре се и потплате бербера.
Еле, једнога дана пође цар по чаршији, па видје једнога човјека у издераним хаљинама. Цар га упита: „шта ти радиш?“ Он му одговори: „продајем мудрост;“ а цар ће: „па по што је та твоја мудрост;“ Вели: „пет стотина талијера.“ Цар му изброји пет стотина талијера, а он му рече: „што си намислио уради, али помисли на пошљедак.
Дође дан кад се цар бричи, бербер дошао, таман он узео бритву, а цару нешто падне на ум она мудрост, што ју је купио, па рекне: „што си намислио уради, али помисли на пошљедак.“ Кад то чује бербер уплаши се и бритва му испадне из руке. Цар га упита, што се уплашио, а бербер му све исприча, како су га његови (цареви) доглавници потплатили, да га у бричењу закоље.
Не знам послије шта им је цар учинио, ама им, бели, није било лако.
Чуо у берберници
С. М.
Референце уреди
Извор уреди
- Босанска вила, година I, број 6, Сарајево, 16. марта 1886, стр. 91.