Што се чудиш
Писац: Драга Димитријевић Дејановић


Та што се чудиш, душо,
Што ме гони свијет цели?
Зар не видиш лице твоје
Светло, кȃно данак бели?

Свет је пунан злобе кивне,
Па се буни, па се пита,
Па свуд тражи та два лепа
Твоја ока огњевита!

Још су и то ради, дане,
Да сазнаду име твоје,
Да сазнаду ког то тако
Заволеше песме моје.

Па зато им ево велим:
Даном сам те увек звала,
Јер ми зора тек у теби,
У твом оку затрептала.

Извор

уреди
  • Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 369-370


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 153 године.