Што ми је мило да гледам



Што ми је мило да гледам

Што ми је мило да гледам
кићено небо сас дзвезде,
кићену совру сас гости,
широко поље сас стадо.
Уз трпезу седе кметови. 5
Најнајкрај седи Илија,
до њега сестра Марија,
у руке држи Ристоса.
Дунуше вили ветрови —
отеше дете Ристоса. 10
Марија виче што може:
,Деле, мој брате Илијо,
отеше дете Ристоса!“
„Не бој се, сестро Маријо,
ја имам коња крилата, 15
ја имам кола огњова,
стигнућу вили ветрови,
отећу дете Ристоса.“



Референце уреди

Извор уреди

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 707.
  • Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 67-68.