Што ме је мило и драго (1)

* * *


[Што ме је мило и драго]

Што ме је мило и драго,
на небо месец да гледам,
около месец ограња,
у огрању трпеза,
уз трпезу сви свеци: 5
прво је Свети Илија,
па до њег сестра Марија,
у руће држи Ристоса.
Дунуше вири ветрове,
те однесоше Ристоса. 10
Марија седла, па вика:
„О леле, брате Илијо,
дунуше вири ветрове,
однесоше Ристоса."
„Не викај, сестро Маријо, 15
ја имам кола ветрова,
ја чу Ристоса да најдем."


Референце

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 329.