[Што ме даде, мајко, тако на далеко]
Што ме даде, мајко, тамо на далеко,
што ме даде, мајко, за лоша хајдука:
ваздан перем, мајко, крваве аљине,
свуноћ иде, мајко, те води волови,
па их коље, мајко, у моје тремове, 5
ја не могу, мајко, у кревет да легнем,
од његове, мајко, крваве хаљине.
Ал' ми писму мајка ћерке одговара:
„Немој, ћерко, немој, не куни ме тако,
такво ти је, ћерко, судбина донела, 10
ја не могу, ћерко, тебе да те узмем,
јер твој ајдук, ћерко, оће да убије,
да убије, ћерко, мене и твог тату,
и твојега тату, ћерко, и твоју браћу,
и твоју браћу, ћерко, и твоје сестре!" 15