Шта си ти?
Писац: Милорад Поповић Шапчанин




ШТА СИ ТИ?


Ти си, душо, месечина тиха
Кроз поноћни што ме гледа мрак;
Ти си зора, која на уранку
На мој одар спушта румен зрак.

Ти си небо, које жељно гледам
У подмлађен кад изиђем дан;
Ти си лахор што у лице пирне
Кад у врту седим самохран.

Ти си сунце што ме вазда греје,
Драга мис'о што ми даје мах;
Ти чистота осећања мојих,
Ја сам тело, ти у њему дах.

Та без тебе одавна би клон'о
У прсима овај виши свет,
Ишчезли би виши идеали:
Домовина, љубав, песма, цвет.



Напомене уреди

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 96

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 14. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.