Шта се ори од Охрида града
Шта се ори од Охрида града,
Или грми, ил' се земља тресе?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Већ то кука од Охрида Јела,
Она жали до два своја сина 5
И Јелицу њену милу ћерку.
Јес' Јелену надалеко дала,
Чак далеко у Будимље дала,
Пошто ћерку била испратила,
Па се натраг била повратила. 10
Не врати се Марко и Маринко,
Прате сеју три конака хода,
Кад су били на трећем конаку
Проговори Марко и Маринко:
— Станте, браћо, да се пољубимо, 15
Далеко је видети се нећ'мо. —
Сви сватови на изред се љубе,
Не љуби се ђувегија Јово,
Већ он трже мача зеленога,
Те посече Марка и Маринка. 20
Љуто пишти сестрица Јелица:
— Бог убио оног старијега!
Који свога на далеко даје. —
Кад су били на воду Ситницу,
Проговара сестрица Јелица: 25
— Стан'те, браћо, кићени сватови,
Док ја сиђем са коња витеза
Да умијем моје бело лице,
Кад дођемо бијеломе двору
Питаће ме свекар и свекрва, 30
Питаће ме девер и заова:
Што је теби лице убрљано?
Зар толике воде пребродила,
Шо се ниси гдегоде умила? —
Она сиђе са коња витеза, 35
Скочи млада у воду Ситницу:
— Волим бити морској риби рана,
Нег' љубити мог брата душмана. —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
