Шта да певам?

Шта да певам?  (1894)  Писац: Васа Крстић

Шта да певам рец’те људи,
Да разгалим тугу,
И крај вина и крај жена,
Ту верну ми другу?

Кад се сетим слоге српске
Сва ми крв се смути,
Срце, душа само пропаст,
Само јаде слути...

Заборављам цвеће, шуме,
Па и љубав бајну,
Кад погледим сузним оком
Судбу нашу вајну...

Па ипак би реко коју,
(Перо не да мира...)
Дај да почнем са почетка
Животна нам вира:

Кад је Господ земљу ствар’о,
Беше воље благе,
Те се сети за Адама
Сапутнице драге.

Али Ева знамо, гризну
У јабуку знања
Те насташе врзо за њих
Часи покајања.

За тим дође синак Кајин,
После Авел млади,
Што се љутој свађи даше,
Једне овце ради.

Свађи даше, макар да су
Крвна браћа били,
Док их злоба не понесе
На осветни крили...

Брат на брата руку диже —
Аој судбо тужна,
Нећу даље, Тема ова,
Одвише је кужна...

Нека пева, нека слави
Ком се славље дано,
Моје срце сувише је
Данас расплакано...

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 18, стр. 277.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Крстић, умро 1910, пре 114 година.