Шетао се ага Хасан-ага
Шетао се ага Хасан-ага,
испред двора удовице Зибе.
Гледала га удовица Зиба,
са чардака, с двјема заовама,
гледала га, па је говорила: 5
"Ходте, видте, дв'је заове младе,
ходте, видте, агу Хасан-агу,
ал је лијеп ага Хасан-ага!
Још би ага пуно љепши био,
да не љуби нероткиње Каде." 10
Она мисли да нико не чује,
ал' то чује ага Хасан-ага,
па се натраг б'јелом двору врати,
па говори брату Мухамеду:
"Мухамеде, мој брате рођени, 15
узми снаху за бијелу руку,
па је води у зелену башчу,
махни ћордом, одсјеци јој главу!"
Хоће братац брата послушати,
узе снаху за бијелу руку, 20
па је води у зелену башчу.
Ваздан ју је по ђул-башчи водô,
не мере јој глави кидисати.
Доведе је неродци јабуци,
па говори својој снахи младој: 25
"Види, снахо, неротке јабуке,
би л' је било хаком посјекнути?"
Намах се је снаха досјетила,
па говори дјевер Мухамеду:
"Мој дјевере, од злата прстене, 30
не сјеци ме по бијелу врату,
већ ме сјеци по свилену пасу,
да ти видиш шта би чедо било:
ил' је мушко ил' од Бога женско?"
Говори јој дјевер Мухамеде: 35
"Је л' истина, моја снахо драга?"
"Јест истина, дјевер Мухамеде!"
Подукрад је у кулу уведе,
подукрад јој јело доносио.
Није прошла ни недјеља дана, 40
а у кули чедо заплакало.
За то чуо ага Хасан-ага,
па он пита брата Мухамеда:
"Мухамеде, мој брате рођени,
чију ј' кулу сунце огријало?" 45
"Богме твоју, мој премили брате!"
Кад то чуо ага Хасан-ага,
он се фати руком у џепове,
па извади стотину дуката,
па их даје брату Мухамеду: 50
"На ти брате муштулук од мене!"
Па одлети у високу кулу,
отворио од одаје врата,
кад му љуба чедо придајала.
Говори јој ага Хасан-ага: 55
"Шта је, љубо, мој очињи виду:
ил' је мушко ил' од Бога женско?"
Она мучи, ништа не говори.
Нагони се ага Хасан-ага,
нагони се три-четири пута. 60
Она му је тихо говорила:
"Мушко ти је, живо ти не било,
ниси мио кô си до сад био!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
