Шарац Марка Краљевића5
0001 Кад је синоћ сунце западало,
0002 Мако млади коња куповао,
0003 За њег дава три бијела града;
0004 Врани му коњ и четири ваја.
0005 У седлу му била вила сташе,
0006 А у гриви змај огњени спаше,
0007 А у челу драги камен сјаше.
0008 То се чудо до далека чуло,
0009 Све до двора паше богатога.
0010 Има паша слугу Маријана,
0011 Маријани слуги говорио:
0012 ”Маријане, вирна слуго моја!
0013 Зачуо сам, што видио нисам,
0014 Сунце синоћ кад је западало,
0015 Марко млади коња куповао.
0016 За ње дава три бијела града,
0017 А коњик му и четири ваја,
0018 Да м’ у седлу била вила сташе,
0019 А у гриви змај огњени спаше,
0020 А у челу драги камен сјаше,
0021 Ма га Марко држи у потајно,
0022 Млади Марко и јуби његова.
0023 А ко би ме коња добавио,
0024 Кега Марко држи у потајно,
0025 Ја бих њега пашом учинио.”
0026 Говори му слуга Маријане:
0027 ”Ма мој паша, драги господаре!
0028 Плати, паша, моје дуговање,
0029 Ја ћу га поћ Маркулу до двора,
0030 У њега ћу служит за јунака.
0031 Пак ћу те ја коња добавити,
0032 Кега Марко држи у потајно.”
0033 Када га је паша разумио,
0034 Пак му своје плати дуговање,
0035 Пак га иде Маркулу до двора.
0036 Кад је дошо Маркулу до двора,
0037 Тот у двору јуби Маркулова.
0038 Мете дворе Марка господара,
0039 Метла јој је пауново перје.
0040 Добар јој је данак називао:
0041 ”Дан ти добар, јуби Маркулова!
0042 Уморила јеси ли се млада
0043 Мести дворе Марка господара?
0044 Је ли дома Марко господаре?”
0045 Говорила она му је млада:
0046 ”Је ми дома Марко господаре,
0047 Још ми Марко тихи санак спава.
0048 Ма ти бора, слуга Маријане!
0049 До Маркова што си дошо двора,
0050 Ол је Марко паши од потрибе?”
0051 Говори јој слуга Маријане:
0052 ”Вируј мени, моја госпојице!
0053 Није Марко паши од потрибе,
0054 Него сам се с пашом засвадио,
0055 Од његова двора одбигао,
0056 А у твоје биле долетио.
0057 Ма те молим, моја госпојице!
0058 Моли Марка, твога господара,
0059 Да би ли ме вазе за јунака
0060 Годиницу оли до дви дана,
0061 Оли, Марко, колико му драго?”
0062 Разумила када га је млада,
0063 Шетала се к Марку у камаре,
0064 Овако му говорила млада:
0065 ”А мој Марко, драги господаре!
0066 За двором ти слуга Маријане,
0067 Моли тебе, Марко господаре!
0068 Да би ли га вазе за јунака
0069 Годиницу оли до дви дана,
0070 Оли, Марко, колико ти драго?
0071 Јер да се је пашом засвадио,
0072 Са пашина двора побегао,
0073 А у твоје биле долетио?”
0074 Марко јуби својој говорио:
0075 ”Биле моје отвори му дворе,
0076 Ја ћу њега вазет за јунака
0077 Годиницу оли до дви дана,
0078 Оли, Марко, колико ми драго.”
0079 Ту је стајо девет годин дана,
0080 Ни му коња чуо, ни видио.
0081 Кад девета изајде година,
0082 Иде Марко у горе зелене,
0083 Собом води слугу Маријана.
0084 Кад су дошли срид горе зелене,
0085 Ту находе језер воде хладне,
0086 Тер попале утве златокриле,
0087 Од силе су воду замутиле.
0088 Кад то види Марко господаре,
0089 Мили Боже, жал ти му је било!
0090 Маријани слуги говорио:
0091 ”Маријане, вирна слуго моја!
0092 Хоћеш ли поћ билен двору мому?
0093 Ти га реци мојо виреници,
0094 Да ми пошје камен златне стриле,
0095 Да ћу побит утве златокриле.”
0096 Говори му слуга Маријане:
0097 ”Ма мој Марко, драги господаре!
0098 До твојега не ћу га појт двора,
0099 Јер ми не ће млада вировати.
0100 Него ми дај прстен десен руке,
0101 По билигу да би вировала.”
0102 Када га је Марко разумио,
0103 Па му дава прстен десне руке,
0104 Па га иде двору Маркулову.
0105 Када Марку за били двор дојде,
0106 Маркуловој јуби говорио:
0107 ”А тако ти, јуби Маркулова!
0108 Посла ме је Марко господаре,
0109 Да му пошјеш вранега коњика,
0110 Кега Марко држи у потајно,
0111 Јер да му је од веле потрибе.”
0112 Говори му јуби Маркулов:
0113 ”Ходи с Богом, слуга Маријане!
0114 Нима Марко вранега коњика.”
0115 А он јој је јунак говорио:
0116 ”Вируј мени, моја госпојице!
0117 Ма ако ми млада не вирујеш,
0118 Ево теби прстен десне руке,
0119 Што ти пошје Марко господаре,
0120 По билигу да би вировала.”
0121 Она прстен златни вазимала,
0122 И иде га у шталове коњске,
0123 И коња је врана вазимала,
0124 Дала му се најисти шенице,
0125 Пити воде из златне роминче.
0126 Не седла га седлом од коњика,
0127 Него седлом од жаркога сунца,
0128 Спрезала га свијелим појазом,
0129 Уздала га уздом позлаћеном,
0130 Огрне га свилом до земјице.
0131 Ма невира слуга Маријане,
0132 На коња се вранега метнуо
0133 И иде за горицом зеленом.
0134 Кад је доша срид горе зелене,
0135 Запопива танко иза гласа:
0136 ”Ала, бидна јуби Маркулова?
0137 Лудо ти ћеш изгубити главу
0138 Зарад мене, слуге Маријана.”
0139 Мали јој је срића и Бог дала,
0140 То зачула два њеје брајела,
0141 Зачули га и познавали га.
0142 Запивају танко иза гласа:
0143 ”О наш Марко, наш драги куњаде,
0144 Што т’ учини слуга Маријане?
0145 Одве ти је вранега коњика,
0146 Ево ти га горицом зеленом!”
0147 Кад то чује Марко господаре,
0148 Боже мили, жал ти му је било!
0149 Отле се је Марко упутио,
0150 Другим су га путем притицали,
0151 На тисне га путе сузбијали.
0152 Пака су га млади ухитили,
0153 Русу су му главу откинули.
